KATASTROFA KAKVU PLANETA NE PAMTI! Vremenske nepogode RAZARAJU svet: Evo gde je situacija NAJGORA

Najteže pogođene države dosad su Njujork i Pensilvanija, svaka sa nešto manje od 200.000 objekata bez struje, i Nju Džerzi sa više od 127.000 objekata bez struje.

Ekstremni vremenski uslovi podsetnik su na smrzavanje koje se desilo u februaru 2021. zbog kojeg su milioni ljudi u Teksasu i drugim središnjim američkim državama danima bili bez struje, vode i grejanja, i na zimsku oluju u decembru 2022., poznatu kao Eliot u energetskoj industriji, koja je zamalo izazvala kolaps elektroenergetskih sistema i sistema prirodnog gasa u delovima istočne polovine zemlje.

Trenutna oluja zahvatila je veći deo zemlje istočno od reke Misisipi.

Oluja dolazi uoči razdoblja koje će, prema prognozama, verovatno biti najhladnije u zemlji od decembra 2022.

Stanje u Evropi

Delovi Evrope suočavaju se sa ekstremnim nepogodama, jer se neke zemlje bore sa razornim poplavama, a druge su uronjene u ekstremnu hladnoću.

Eksplozija na Arktiku donela je rekordno niske temperature u severnoj Švedskoj i Finskoj, zajedno sa jakim snegom, što je izazvalo haos na putevima.

Na severu Švedske, zabeleženo je u rekordnih -43,6 stepeni Celzijusa (-46,4 Farenhajta), a to najniža temperatura na toj lokaciji od kada je počelo beleženje 1887., rekao je Sverker Helstrem, meteorolog sa Švedskog meteorološkog i hidrološkog instituta.

Snežni nanosi su izazvali ozbiljne udare na puteve, ostavljajući ljude zaglavljene u svojim automobilima.

Spasilačke službe evakuisale su stotine ljudi koji su tokom noći ostali zarobljeni u svojim automobilima zbog velikog snega.

In Helsinki Kaisaniemi, the first seven days of January ranked as the third coldest on record.

Only 1987 and 2003 had a colder start to the year. Interestingly, these years were also El Niño years. pic.twitter.com/uIlnalWb3p

— Mika Rantanen (@mikarantane) 08. јануар 2024.

Na krajnjem severozapadu Finske, temperature u opštini Enontekije pale su na -42,4 stepena Celzijusa (-44,3 Farenhajta), što je najniža temperatura u toj zemlji u poslednjih 18 godina.

Jedna žena je pronađena mrtva u utorak nakon što je skijala u mećavi u severnoj Finskoj, a njeno dete se vodi kao nestalo.

Skandinavija se od decembra bori sa velikom hladnoćom. Prosečna temperatura u Norveškoj u decembru bila je 2,3 stepena ispod proseka, a u Švedskoj i Finskoj temperature su bile čak 6 stepeni ispod proseka u određenim regionima.

Hladnoća u Skandinaviji je u suprotnosti sa mnogo blažim temperaturama južnije u Evropi, koja se suočava smrtonosne oluje.

Stotine upozorenja o poplavama takođe su na snazi u Velikoj Britaniji nakon što je oluja Henk zahvatila južne delove zemlje, donevši jak vetar i jaku kišu.

Oluja je odnela najmanje jedan život nakon što je muškarac poginuo u utorak kada je drvo palo na automobil koji je vozio u Glosterširu, na jugozapadu Engleske, saopštila je lokalna policija.

Ista oluja donela je intenzivne poplave u severnim delovima Francuske, ostavivši stotine bez struje i primoravši više od 370 evakuacija.

Oluja dolazi nekoliko meseci nakon što je severozapadnu Evropu pogodila oluja Kiaran, koja je donela uraganske vetrove i odnela nekoliko života u novembru.

Talas hladnog vazduha iz Sibira i arktičkog regiona takođe je zahvatio zapadnu Rusiju, a temperature u Moskvi i drugim oblastima su pale na minus 30 stepeni Celzijusa (minus 22 F), što je znatno ispod prosečne temperature za početak januara.

Zvaničnici u Moskvi, Sankt Peterburgu i drugim oblastima izdali su narandžasto vremensko upozorenje, upozoravajući stanovnike na moguće zdravstvene rizike.

Klimatske promene, izazvane prvenstveno sagorevanjem fosilnih goriva, uzrokuju da ekstremni vremenski događaji, kao što su jake padavine i oluje, postanu sve češći i intenzivniji.

Kako se Zemljina atmosfera zagreva, ona je u stanju da zadrži više vodene pare — pa kada pada kiša, pada mnogo intenzivnije, povećavajući verovatnoću destruktivnih poplava.

Prošla godina je bila najtoplija na svetu.

Autor: