Događaji na Bliskom istoku doneli su, naime, novu eskalaciju napetosti u već dugotrajnom sukobu između Izraela i palestinske radikalne grupe HAMAS. Napad HAMAS-a na Izrael bio je iznenadan i nasilan, sa stotinama ispaljenih raketa, a takođe su i izveli invaziju na jug zemlje. Ova agresija izazvala je hitnu reakciju izraelskih vlasti, koje su proglasile ratno stanje u zemlji.
Izrael je u nedelju, 8. oktobra zvanično proglasio rat, prvi put od Oktobarskog rata 1973. godine. Ovakvoj odluci prethodio je surovi napad Hamasa u subotu ujutru, kada je ubijeno više od 900 Izraelaca i 500 Palestinaca, dok je više od 2.600 osoba povređeno. Među njima je i jedan srpski državljanin, a ovu informaciju potvrdio je počasni konzul Srbije Aleksandar Nikolić.
Tri osobe, među kojima je dvoje državljana Izraela, ubijeno je juče u Aleksandriji u Egiptu, kada je egipatski policajac otvorio vatru na turiste iz Izraela. Odgovor Izraela na napade nije izostao, a izraelske snage su započele protivnapade usmerene prema Gazi, koja je već dugo vreme bila epicentar sukoba između Izraela i palestinskih grupa. Ovo nasilje nije samo trenutna kriza, već je deo dugotrajnog sukoba koji traje decenijama, sa korenima u istorijskim, teritorijalnim i političkim sporovima između dve strane.
Međunarodna zajednica, uključujući različite države i organizacije, već godinama pokušava da posreduje u rešavanju ovog sukoba i postigne trajni mir. Međutim, napadi poput ovih podsećaju nas na ranjivost i kompleksnost situacije na Bliskom istoku, te ukazuju na potrebu za daljim naporima kako bi se okončala nasilna spirala i postigao održiv mir u regionu.
Šta je prethodilo sukobu između Izraela i Palestine?
Nakon Prvog svetskog rata, Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem Palestine, gde su živeli kako jevrejska manjina tako i arapska većina. Ovaj period je obilovao rastućim napetostima, s obzirom na međunarodni mandat koji je Britaniji naložio da uspostavi Nacionalni dom za jevrejski narod u Palestini. Dok su Jevreji to područje smatrali svojom pradomovinom i sve više pristizali iz Evrope, palestinski Arapi su istovremeno polagali pravo na tu zemlju i snažno se protivili planovima za uspostavljanje Nacionalnog doma za jevrejski narod.
Između 20-ih i 40-ih godina prošlog veka, nasilje je postalo sve učestalije, uključujući napade na britansku upravu.
Međunarodna zajednica je pokušala rešiti konflikt donošenjem UN plana 1947. godine, koji je predviđao podelu Palestine na dve države, uz poseban status za Jerusalim kao međunarodni grad. Jevrejske vođe su prihvatile ovaj plan kao šansu za mir i stabilnost, ali nažalost, arapska strana ga je odlučno odbila. Ova odluka postavila je temelje za dalje decenije konflikata i napetosti u regionu, označavajući propuštenu priliku za trajni mir.
Foto: Tanjug AP/Victor R. Caivano
Početak sukoba Izraela i Palestine
Nakon neuspešnih pokušaja rešavanja konflikta u Palestini, situacija je kulminirala 1948. godine kada su Britanci napustili upravu nad tom teritorijom, a jevrejske vođe su istog dana proglasile nezavisnost države Izrael. Upravo taj trenutak bio je presudan prelom u sukobu, jer je izazvao žestok otpor među mnogim Palestincima. Rezultat toga bio je izbijanje oružanog sukoba.
U ovom sukobu, pored izraelskih i palestinskih snaga, učestvovale su i vojske susednih arapskih zemalja, koje su podržavale Palestince u njihovoj borbi protiv Izraela. Rat je imao duboke posledice, posebno po civilno stanovništvo. Tokom ovih borbi, stotine hiljada Palestinaca su napustile svoje domove, mnogi od njih su bili prisilno proterani, što je dovelo do velike humanitarne tragedije koju Palestinci nazivaju Al Nakba, odnosno Katastrofa.
Nakon što su borbe završene sporazumom o primirju naredne godine, Izrael je stekao kontrolu nad većim delom teritorije, uključujući ključne oblasti. Jordan je okupirao teritoriju koja je postala poznata kao Zapadna obala, dok je Egipat preuzeo kontrolu nad Gazom. Jerusalim je bio podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku. Međutim, budući da nije postignut mirovni sporazum, oba tabora su se međusobno okrivljavala za nedostatak mira.
Sve ovo je postavilo temelje za naredne decenije sukoba, uključujući nove ratove i trajne napetosti na Bliskom istoku.
Foto: Tanjug AP/Hatem Moussa
Kako su do juče stajale stvarii između Palestine i Izreala?
Promene su se dešavale tokom mnogo godina, a tokom rata 1967. godine, Izrael je preuzeo kontrolu nad istočnim Jerusalimom, Zapadnom obalom, većim delom sirijske Golanske visoravni, Gazom i Sinajskim poluostrvom u Egiptu.
Veliki broj palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi na teritoriji Gaze i Zapadne obale, ali i u susednim zemljama kao što su Jordan, Sirija i Liban. Izrael nije dozvolio njima ili njihovim potomcima povratak u svoje domove, tvrdeći da bi to ugrozilo njegovo postojanje poplavom novih stanovnika.
Šta je Hamas radikalna palestinska grupa?
Hamas, radikalna palestinska grupa, koja vlada Gazom i zadaje glavobolju Izraelu. Nastala je pre više od trideset godina i od svog nastanka do danas, retko kad je mirovala. Zašto su nastali? Šta im je cilj? Daćemo vam odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja vezana za ovu radikalnu grupu.
Današnja podela teritorije i dalje ostaje kao „izazov“ za nove sukobe. Naime, Izrael je i dalje prisutan na većem delu Zapadne obale. Iako su izraelske trupe povučene iz Gaze, UN i dalje smatraju ovu oblast okupiranom teritorijom.
Postoji duboko ukorenjen spor između Izraela, koji tvrdi da je Jerusalim njegov glavni grad, i Palestinaca, koji vide istočni Jerusalim kao svoj budući glavni grad i centar svoje države. Ove kontroverze oko teritorija i statusa Jerusalima predstavljaju glavne prepreke za rešenje dugotrajnog sukoba između Izraela i Palestinaca, a posledice tog sukoba sežu duboko u region Bliskog istoka.
SAD su među retkim zemljama koje su priznale pretenzije Izraela na celokupni Jerusalim. Ova odluka SAD-a ima duboke i dalekosežne posledice, jer postavlja američku spoljnu politiku u kontrastu s međunarodnim stavovima o statusu Jerusalima.
Foto: Tanjug AP/Ariel Schalit
U poslednjih pet decenija, Izrael je izgradio naselja na ovim teritorijama, što je rezultiralo prisustvom više od 600.000 Jevreja u tim oblastima. Palestinci sa pravom tvrde da su ta naselja u suprotnosti sa međunarodnim pravom i predstavljaju prepreku miru, jer su naselja smatrana jednim od ključnih problema u izraelsko-palestinskom sukobu. Izrael, sa druge strane, negira nezakonitost ovih naselja i održava njihovu prisutnost, što dodatno komplikuje već složenu situaciju u regionu.
Kad je osnovan Hamas?
Hamas, ili Islamski pokret otpora, predstavlja jednu od najkontroverznijih i radikalnih palestinskih grupa, koja je osnovana 1987. godine tokom prvog palestinskog ustanka. Grupa ima duboke veze sa šiitskim Iranom i deli islamističku ideologiju sa Muslimanskom braćom, organizacijom koja je osnovana u Egiptu 20-ih godina prošlog veka. HAMAS je postao poznat po svojoj aktivnosti u Pojasu Gaze, gde je preuzeo kontrolu 2007. godine nakon kratkog građanskog rata sa snagama lojalnim pokretu Fatah, na čelu sa predsednikom Mahmoudom Abbasom, koji ima svoje sedište na Zapadnoj Obali i takođe je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Šta kontroliše HAMAS?
U pojasu Gaze, vlast drži radikalna palestinska vojna grupa HAMAS, dok Izrael i Egipat strogo kontrolišu granice ovog područja, kako bi sprečile krijumčarenje oružja do HAMASA. Ovi strogi nadzori granica stvaraju humanitarnu krizu za palestinsko stanovništvo u Gazi i na Zapadnoj obali, što rezultira ozbiljnim patnjama.
Izraelske vlasti tvrde da su primorane na ove mere, kako bi se zaštitile od potencijalnog palestinskog nasilja.
Foto: Tanjug AP/Oded Balilty
Mirovni pregovori se vode i prekidaju skoro tri decenije, ali do danas nisu uspeli da reše ovaj dugotrajni sukob. Kompleksnosti, duboko ukorenjeni stavovi i nerešena pitanja ostaju prepreka postizanju mirnog rešenja u regionu.
Kako je Hamas „osvojio“ Gazu?
Hamas je stekao vlast u Pojasu Gaze nakon pobede na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine, što je bio izuzetno značajan trenutak u palestinskoj politici. Ovi izbori, poslednji put kada su se takvi izbori održali, bili su demokratski proces koji je trebalo da odredi političku budućnost palestinskih teritorija. Međutim, nakon što je HAMAS ostvario ubedljivu pobedu na izborima, konflikt između Hamasa, na jednoj strani, i Fataha, druge stranke, i predsednika Mahmouda Abbasa, na drugoj strani, postao je nepremostiv. Pobeda Hamasa doživljena je kao izdaja od strane Fataha i Abbasa, jer su se oni trudili da održe kontrolu nad palestinskim teritorijama, posebno na Zapadnoj Obali. Sukobi između ove dve palestinske frakcije eskalirali su i kulminirali građanskim ratom. Abbas i Fatah optužili su Hamas za izvođenje državnog udara i nelegitimno preuzimanje vlasti u Pojasu Gaze. Ova situacija duboko je polarizovala palestinsku političku scenu i izazvala podelu između Pojasa Gaze, pod kontrolom Hamasa, i Zapadne Obale, gde je ostao uticaj Fataha i Abbasa. Ovaj sukob između Hamasa i Fataha postao je ključni faktor u palestinskom političkom pejzažu i doprineo je dugotrajnoj političkoj pat poziciji, što je u velikoj meri pbeležilo palestinsku borbu za nezavisnost i formiranje jedinstvenog vođstva. Sva ova dinamika dodatno je doprinela kontroverznosti i složenosti Hamasa kao radikalne palestinske grupe i njenog odnosa sa Zapadnom Obalom i PLO.
Do danas, broj poginulih u Gazi dostigao 20.258. Od 7. oktobra ukupan broj poginulih Palestinaca u izraelskim napadima u Pojasu dostigao je 20.258 ljudi, uz još 53.688 povređenih.
Autor:
