- Srbija i Crna Gora su u ovom trenutku najdalje odmakle od svih zemalja kandidata - objasnio je Han u intervjuu austrijskoj agenciji APA, dodajući da se danas ne može reći sa sigurnošću da li će stvarno tada biti prvi, ali da puno govori u korist toga.

Rekao je da on nije izmislio datum 2025. kao cilj.

- Prednost je da konkretni cilj može podstaći novu dinamiku. To je indikativan datum koji je moguće ostvariti ako svi učesnici daju gas - objasnio je Han.

Najavio je da će Evropska komisija 6. februara predstaviti svoju novu strategiju širenja, te da neposredno posle toga planira da poseti Srbiju i Crnu Goru.

Han polazi od toga da će obe zemlje do kraja predsedavanja Bugarske EU, u junu, otvoriti dalja poglavlja u pristupnim pregovorima. Strategija, kako ističe, treba da podvuče šta kandidati moraju još ispuniti do željenog datuma.

- Ako neko želi da pristupi 2025. onda moramo sa pregovorima završiti 2023. Godinu dana treba za ratifikaciju sporazuma EU - ukazao je evropski komesar.

Među zadatke koje kandidati moraju obaviti Han ubraja pre svega primenu vladavine prava, a kao drugi uslov naveo je da EU sigurno neće primiti jednu zemlju koja sa susedima ima bilo kakva otvorena pitanja.

- Konflikti oko granica kao što imaju dve članice Slovenija i Hrvatska ubuduće u Uniji ne smeju postojati. Naravno Srbija mora situaciju oko Kosova da reši. Postoje i dalje otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske, Crne Gore i Kosova, Albanije i Grčke - ukazao je Han.

Ubistvo Olivera Ivanović pokazuje krhkost regiona

Han ističe da mu je važno da kandidati "žive evropske vrednosti", dodajući da su pojedine balkanske zemlje za vreme migrantske krize 2015. pokazale značajnu solidarnost.

- Evropa se ne može redukovati na bankomat - podvukao je Han dodajući da od njega inicirana regionalna ekonomska zajednica zapadnog Balkana ne predstavlja "nikakav manevar za skretanje pažnje sa pristupne perspektive, već bitan aspekt budućeg zajedničkog tržišta EU.

Ubistvo Olivera Ivanović, prema njegovim rečima, pokazuje krhkost regiona. "Nadam se da će to voditi ka održivom pozivu za buđenje, da odgovorni vide koliko je i dalje fragilna situacija", rekao je Han dodajući da EU zbog toga ne sme odbijati zemlje Zapadnog Balkana.

- Videli smo tokom 90-tih kako izbeglički talas može izazvati konflikt u regionu. Odlazak mladih usled nedostatka ekonomske perspektive ne može biti cilj Evrope - smatra Han.

Od Samita o Zapadnom Balkanu, koji je zakazan za 17. maj u Sofiji, Han očekuje da evropska perspektiva zemalja regiona, zajedno sa zahtevima EU, bude potvrđena.

Ukazuje i da EU mora da sprovede kampanju informisanja, jer, kako ističe, ne postoji prava euforija među građanima vezano za proširenje. I Austrija, kako kaže, mogla bi tokom predsedavanja EU u drugoj polovini ove godine preduzeti mere jer na Balkanu ima "ime i prihvaćena je".

Što se Turske tiče, Han je najavio kritički izveštaj o napretku za april, ako se ne bude nešto značajno promenilo narednih nedelja.

- Ne želimo zatvarati vrata jer tamo žive milioni ljudi koji očekuju podršku Evrope - dodao je.

Ukazao je da je u više navrata zatražio da se razmišlja o alternativama pristupanju Turske, ali je velika većina članica za nastavak aktuelne situacije.

- Videće se da li će francuski predsednik Emanuel Makron sa svojim kritičkim razmišljanjima u vezi Turske podstaći novu dinamiku - rekao je Han dodajući da se zalaže za pragmatičan pristup.

Han, koji se danas u Beču sastaje sa predsednikom Austrije Aleksanderom van der Belenom, potvrdio je izveštaje prema kojima turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i političari EU planiraju da traže mogućnosti za približavanje održavanjem skorijeg sastanka.

- Postoje razmišljanja, ali nema određeni datum - kazao je Han.