Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Minski sporazum neefikasan, jer kijevske vlasti nemaju nikakvu želju da počnu politički proces. On je Donbas u jednom trenutku uporedio sa masakrom nad srebreničkim Srbima.

- Što se tiče tragedije koja se tamo odigrava, treba uvek gledati šta je prvi izvor toga, a to je državni prevrat - smatra Putin.

- Tamo su zaista formirane određene jedinica milicije koje su spremne da odbiju bilo kakve vojne akcije protiv Donbasa. Mi smatramo da to odgovara interesima ljudi koji žive na toj teritoriji, u protivnom će kijevski nacionalistički bataljoni izvršili pokolj u Donbasu, kao u Srebrenici - rekao je Putin.

Predsednik Rusije je tako još jednom podsetio na stradanja Srba na području Srebrenice kada su jake muslimanske snage od nekoliko hiljada vojnika, pod komandom Nasera Orića, napale su u zoru 16. januara 1993. godine srpska sela oko Skelana i upale u to mesto na obali Drine. Muslimanske jedinice upale su u sela pre svanuća, ubijale i klale civile na spavanju u njihovim kućama, pljačkajući i uništavajući sve što su stigle. Dve trećine nastradalih bili su civili, među kojima je bilo i nekoliko dece.

Najmlađa žrtva bio je petogodišnji Aleksandar Dimitrijević, a njegov brat Radislav imao je 11 godina. Sa majkom Milicom pokušali su da pobegnu u Bajinu Baštu, ali su kod graničnog mosta pogođeni kuršumima. Milenija Mitrović je tog 16. januara bila zarobljena u svom dvorištu sa još šest članova familije. Njenog supruga Radivoja zločinci su zaklali.

Putin se potom osvrnuo i na postavljanje mirovne misije u Ukrajini.

- Što se tiče misije mirovnjaka, Porošenko je govorio o neophodnosti da se naoružaju pripadnici OEBS i ja sam se odmah složio, ali OEBS je to odbio jer ne želi da daje oružje u ruke svojim saradnicima jer će tada odmah postati mete - dodao je on.

Rusija nije protiv toga da se SAD uključe u "normandijski format".

Putin je, odgovarajući dalje na pitanja novinara, izjavio i da će na predstojećim predsedničkim izborima učestvovati kao nezavisan kandidat, uz konstataciju da opozicija nema "snažnog kandidata" koji bi mu se suprotstavio.

Ruski politički sistem mora da bude konkurentan, rekao je Putin, ali i ocenio da opoziciji nedostaje snažan kandidat koji bi mu se suprotstavio. Putin smatra da opozicija, uprkos tome što pravi "veliku buku", malo toga može da ponudi narodu, prenosi Rojters.

AP navodi da ankete pokazuju da Putin ima podršku 80 odsto glasača i da će glatko pobediti na izborima 18. marta sledeće godine.

Ruski predsednik odgovara na pitanja na godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi za koju se akreditovalo rekordnih 1.640 predstavnika medija.

Odgovarajući na prvo pitanje, Putin je rekao da Rusija treba da gleda u budućnost, kao i da su glavna pitanja za njegovu zemlju razvoj infrastrukture, obrazovanje i zdravstvena zaštita.

Na ovoj "velikoj pres konferenciji", koju Putin drži u decembru da bi sumirao rezultate odlazeće godine, ne postoje ograničenja što se tiče tema, pa tako ruski predsednik odgovara na razna pitanja - od unutrašnjopolitičkih, preko spoljne politike, kao i ličnog života.

Prema najavama Dmitrija Peskova, ova konferencija za novinare će biti posebna. Peskov je rekao da je Putin ceo jučerašnji dan, "od svitanja do sumraka", posvetio pripremama za konferenciju.

Pročitajte još: Peskov:Raste strani pritisak na Rusiju uoči izbora

Peskov je naveo da postoji izvesno ograničenje trajanja konferencije, ali da je istovremeno njena dužina fleksibilna.

Inače, za ovogodišnju konferenciju ruskog predsednika akreditovan je rekordan broj novinara - 1.640 njih, a lista akreditovanih novinara dostupna je na sajtu Kremlja, javio je Tas s ranije.

Godine 2015, 1.390 novinara bilo je akreditovano za Putinovu konferenciju za medije, a 2016. godine - njih 1.350, podseća ruska agencija.

Putin ove konferencije drži od 2001. godine, a pauzu je imao u periodu između maja 2008. i maja 2012. kada je bio premijer.