Kahranmaraš, grad u južnoj Turskoj je jedan od najviše pogođenih u katastrofalnom zemljotresu koji je pogodio tu zemlju u ponedeljak 6. februara u ranim jutarnjim časovima.
Grad se dva puta zatresao prvi put kad je jačina zemljotresa bila 7,8 i drugi koji je bio magnitude 7,5 ppo Rihteru. To je bilo dovoljno da veliki broj višespratnica se bukvalno sruši kao kula od karata povlačeći sa sobom u smrt više hiljada ljudi.
Par dana posle zemljotresa, osvanula je i slika na Tviteru, a onda se pojavila i na Reditu, a na njoj se vidi jedna građevina, koja je bukvalno nedirnuta, nije čak ni popucala, oštećena dok oko nje je razaranje. Scena je nadrealna kao da je u pitanju apokalipsa.
Foto: Twitter.com
To je bilo dovoljno da privuče pažnju Mhiru Uktrašu koji je podleio dve slike građevine koja stoji čvrsto, kojoj čak ni dva jaka zemljotresa nisu mogla ništa, ali je zato sve oko njih srušeno i pretvoreno u gomilu šuta i betona.
Počelo je pitanje, pa kome pripada ova zgrada. Ubrzo je sledio i odgovor:
"Zgrada na slici je Zgrada pokrajinskog predstavnika Komore građevinskih inženjera Kahramanmaraš. Nisu potrebne više reči. Nauka i inženjering su dovoljni da se izgrade strukture koje će preživeti tako veliki zemljotres. Sve dok se nauka i tehnologija primenjuju u korist naroda!, napisao je Ultaš na Tviteru.
Görseldeki bina İnşaat Mühendisleri Odası’nın Kahramanmaraş İl Temsilciliği Binası.
— Mahir Ulutaş (@Mahir_Ulutas) 10. фебруар 2023.
Fazla söze gerek yok. Bilim ve mühendislik böyle büyük bir depremde dahi ayakta kalacak yapılar inşa etmeye yeter.
Yeter ki bilim ve teknik halk yararına uygulansın! pic.twitter.com/IHUAwuYCOc
Inače ta slika bila je i povod da se o tome povede polemika o tome kako su se i zbog čega srušile zgrade, a ova ostala i to zgrada građevinskih inženjera čitava.
jedan od tviteraša replicirao je Ultašu sa komentarom
"Naravno da je solidna, ali najveći razlog zašto se nije srušila je ta što ima 2 sprata, dobro poznajem Maraš, pola grada na pijaci je bila njiva na mekoj zemlji, uvek su gradili 9- 10 spratova zgrada, ali zapadna strana grada ima tvrđe tlo, pa su razaranja bila manja".
On je takođe dodao da se nada da će u budućnosti da se grade zgrade na odgovarajućem zemljištu i da će zoniranje koje gradske vlasti daju za gradnju ubuduće izbegavati parcelisanje mekog zemljišta i pretvranje u građevinske zone koje su po 9-10 puta jeftinije.
Ultaš mu je odogovorio da je u pravu i dodao:
"S druge strane, koliko će se spratova graditi na kom terenu, gde će se graditi, kako će se planirati gradovi su oblasti nauke i urbanizma/inženjeringa", napisao je on.
