Surova statistika kaže da ljudi zarobljeni u ruševinama zgrada u proseku preživljavaju 48 sati. Taj rok ističe za nesrećnike koji čekaju pomoć u kršu zgrada turskih i sirijskih gradova stradalih u prvom udaru zemljotresa.
Spasioci, uključujući ekipu iz Srbije, i dalje tragaju za preživelima u nestabilnim brdima izlomljenog betona po snažnom vetru, hladnoći i snegu.
- Vreme preživljavanja u ruševinam se skraćuje ako je reč o povređenim osobama i bolesnicima. Spasioci se u slučaju ove neverovatne katastrofe suočavaju i sa nedostatkom vremena i sa velikim rizicima zbog takozvanih krtih lomova betona, koji i dalje puca i ruši se zbog naknadnih potresa i sleganja. Oni mogu da dođu samo do zarobljenih u najplićem sloju ruševina, dok je za dolazak do dubljih nivoa neophodna mehanizacija koja još ne može da se angažuje - objašnjava profesor dr Vladimir Jakovljević sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu.
On smatra da se tim spasilaca iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije suočava sa ekstremno teškim zimskim uslovima u Turskoj, na prostoru čitavih gradova pretvorenih u građevinski šut, na terenu bez elektro i vodovodne mreže.
- Naši vatrogasci specijalizovani za spasavanje iz ruševina, sa visina i iz dubina i posle završetka osnovnih kurseva tokom cele godine idu na obuke i treninge upravo da bi se osposobili za rad na svim terenima i u svim vremenskim uslovima - kaže Milorad Spasojević iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije.
Foto: Tanjug AP/Ghaith Alsayed
- Ipak, katastrofa ovakvih razmera je više nego što je iko na svetu mogao da zamisli. Na teren su krenuli opremljeni elektronskim uređajima za osluškivanje kojima otkrivaju zvuke koje preživeli proizvode u ruševinama, termovizijskimi i endoskopskim kamerma pomoću kojih utvrđuju njihov položaj, a tu je i naš pas dresiran za otkrivanje.
Kada se ustanovi pozicija preživelih, tada se delovi obrušenog betona podižu pneumatskim jastucima i hidrauličnim dizalicama i podupiru, a zatim se alatima za probijanje pravi otvor za dolazak do unesrećnih i njihovo izvlačenje.
- Sve to mora da se radi veoma oprezno i promišljeno, jer su ruševine labilne i opasne i za zarobljene i za spasioce, ali oni su vrsta ljudi koji nikada ne odustaje - kaže Spasojević.
- Da, surova statistika kaže da se bliži kraj roka za preživljavanje zatrpanih, ali spasiocima je ljudski život svetinja i oni i dalje tragaju.
Autor:
