Sukob u Avganistanu trajao je punih 10 godina i završio je sovjetskim povlačenjem iz te zemlje i dve godine kasnije krahom Sovjetskog Saveza. Ova teorija pojavila se početkom marta ove godine i dobila je uporište u tvrdnji da se Ukrajincima masovno isporučuju prenosni PVO sistemi "Stinger" i protivoklopne rakete, kao što su to CIA i britanski Mi 6 činili sa avganistanskim mudžahedinima i na taj način Sovjete uvukli u decenijski rat, koji je iscrpeo SSSR i dove do poraza jednu od najmoćnijih armija na svetu. S druge strane vojni komentator Boško Jovanović dao je svoj sud i dnosi zanimljivo zapađanje da bi pre molgi da kažemo da je u pitanju angolizacija Ukrajine, a ne avganistanizacija.

"Da bi razumeli šta znači avganistanizacija Ukrajine, treba da razumemo Avganistan i Sovjetski Savez. Sovjetski Savez se nije raspao zbog Avganistana niti je bio ekonomski iscrpljen zbog Avganistana, nego zbog nuklearne trke u naoružanju. Oni su na tome radili kao sumanuti. Avganistanizacija znači privezati neku zemlju za borbena dejstva u drugoj zemlji. Ali, zašto bi Ukrajina bila novi Avganistan, a ne nova Angola? Koja je razlika između Avganistana i Angole? Razlika je u tome što su Kuba i Sovjetski Savez, Kuba sa mehanizovanim, artiljerijskim i oklopnim jednicama, a Rusi sa SPECNAZ -GRU-om koji su se borili protiv Džonasasa Savimbija, pokatoličenog Angolca, koji je imao podršku Vašingtona i rasističke Južnoafričke republike. Sovjstski Savez je sa Kubom uspešno pobedio naciste iz Južne Afrike, te možemo govoriti o Angolizaciji Ukrajine, jer Ukrajina ne može da liči na Avganistan iz sledećih razloga: Glavni protivnik Rusa u Avganistanu je bila pakistanska obaveštajna služba ISI jedna od najjačih vojnih obaveštajnih službi u svetu o kojoj ima toliko malo podataka i informacija, da sve što može da se kaže o njoj zvuči kao laž. ISI je toliko moćna služba da je faktički upravljala nuklearnim porgramom Pakistana i vrlo lako iz problema menja vlade u Pakistanu.

Avganistan ima izuzetno dugačku granicu sa Pakistanom. Avganistan je planinska zmelja, Ukrajina ravničarska. Avganistan ima najdužu granicu sa Pakistanom, a Ukrajina sa Rusijom. Ovaj rat će više da iscrpi Zapad, jer je Zapad za vreme Avganistanskog rata mogao da proizvodi šta god od vojne tehnike i imao je industriju. Posle Hladnog rata preneli su svu inustriju u Kinu, a na primer Kolt je kupila češka Zbrojovka, Remington je otišao u stečaj. Nove stingere mogu da isporuče tek 2026. Amerika nije napravila novi tenk. Još rade na modernizaciji i imaju modernizovane Bredlije. Nisu u stanju da naprave gusenično vozilo, tako i točkaškog tipa. Naprosto jednina stvar koja je slična između Sovjetske intervencije u Avganistanu i ruske operacije u Ukrajini je to što ratuju ograničenim snagama. To je inače jednini vojni sukob u koji je Rusija uključena, dok za vreme rata u Avganistanu je bio rat u Angoli, pa rat između Eritreje i Etiopije, pa bilo je mnog sukoba, pa je Sovjetski Savez morao da raspline sve svoje resurse. Regan je imao apsolutnu moć, odnosno Džordž Buš Stariji, pa su mogli da naoružavaju Sadama Huseina protiv Irana. O tome je Alan Fridman napisao izuzetnu knjigu na engleskom, kako je Bela kuća tajno naoružavala Irak protiv Irana. Međutim kako je Amerika deindustrijalizovana i Zapad u celosti oni nemaju šta da ponude više. To govori o tome da će Ukrajinici da dobiju modernizovane tenkove T-55 od Slovenije. Ako Ukrajicima tako dobro ide, šta će im slovenački tenkovi T-55. To je pitanje na koje svako može da da odgovor.

Rat u Ukrajini može da bude dugotrajan, samo u slučaju da Rusi reše da bude dugotrajn i da iscrpljuju Ukrajinu i EU do krajnjih granica, ali u principu donosti bilo kakve zaključke od decembra, što sam nagalsio već u nekoliko tekstova u Kuriru, Rusi mogu da trpe, mogu da izdeže ono što niko na Zapadu ne može. Sa najavom delimične mobilizacije i upotrebom još više vojne tehnike angolizacija Ukrajine je izvesna.