Na današnji dan navršilo se tačno 18 godina od kada su ruske bezbednosne snage krenule u akciju oslobađanja otete dece u školi u Beslanu. Sa tim je počelo rešavanje jedne od najtežih talačkih situacija u istoriji brobe protiv terorizma.
Epilog borbe sa čečenskim teroristima je sledeći: 186 dece je ubijeno. Ukupno su stradale 333 osobe i 32 terorista od njih 33. Ova otmica šokirala je svet, jer niko nije mogao biti imun da otme nevinu decu i drži ih kao taoce.
Ova užasna priča započela je 1. septembra 2004. U Rusiji svake godina na taj dan u svim školama održavaju se proslave praznika znanja u čast početka nove školske godine i prijema đaka. Takva proslava odvijala se i u gradu Beslanu u autonomnoj republici Severna Osetija na severu Kavkaza.
U Srednjoj školi broj 1 okupilo se 1.200 đaka, roditelja, nastavnika. Dok su svi uživali ispred škole pojavila se poveća grupa mušakraca i žena. Svi su bili naoružani.
Naime, radilo se o terorističkoj grupi kojom je komandovao čečenski terorista Šamil Basajev, koji je odlučio da se zbog akcija ruskih bezbednosnih snaga osveti. Izbor mesta pao je na školu u Beslanu.
Ruske snage bezbednosti, kasnije kao su utvrdile prepoznale su odmah da je u pitanju rukopis Šamila Basajeva, koji je ranije izvodio slične terorističke akcije sa velikim brojem taoca, koje su ubijali kad je akcija oslobađanja započela. Svima u glavi bile su scene iz moskovskog pozorišta Dubrovka i sela Prvomajskoje.
Jedan od teorija tvrdila je da su se Čečeni dugo pripremali za ovaj napd i da su u leto kad su se u školi vršile neke opravke ubacili među radnike da bi u fiskulturnoj sali postavili eksploziv.
Kasnijim pregledom utvrđeno je da su to bile mine ručne izrade, dinamit, kao i veća količinu municije.
Foto: Unsplash.com
Upad terorista
Napad je izvela grupa od 33 terorista Drugog bataljona šehida Rijadus Salihin sastavljena od 13 Čečena među kojima su bile i dve žene popularno zvane "crne udovice", 9 inguša, 3 Rusa, 2 Arapina, 3 Osetina, 1, Tatarin i dvojica nepoznatih nacionalnosti.
Teroristi su se podelili u dve grupe. Prva grupa prikupila se na granici Ingušetije i Severne Osetije i krenula put Beslana.
Druga grupa već se bila ubacila među roditelje u samoj školi.
Inače prva grupa zarobila je putem majora policije od koga su uzeli policijski auto. Sa njim i kamionom marke GAZ uleteli su u dvorište škole. Teroristi koji su se iskrcali iz kamiona najpre su likividirali policajce koji su obezbeđivali manifestaciju.
Dok su deca bežala teoristi su otvorili vatru. Nakon početnog haosa deca su pohvata i stavljena u fiskukturnu salu. Teroristi su od strunjača i srpava za vežbanje napravili barikade, a deca su kao živi štit stavljena između prozora. Duž sale preko košarkaških obruča bio je postavljen eksploziv, a najveća eksplozivna naprava bila je postavljena na pod.
U periodu 1. na 2. septembar ubijeno je 10 mušakraca taoca, za koje su čečenski teroristi procenili da su spremni da pruže otpor.
Tog prvog spetmebra stradala je i jedna od "crnih udovica" koja je slučajno aktivirala šehidski pojas i poginula.
Lokalne policijske snage opkolile su zgradu škole a među njima su bili pripadnici OMON-a i SOBR specijalne jednice.
Armija je poslala jednu četu SPECNAC i to 135 pripadnika iz Vladikavkaza, a iz Moksve stigala je i specijalizovana ekipa FSB.
Ovim snagama pridružilo se i na stotine loklanih dobrovoljaca, odnosno očeva i rođaka otete dece koji su sa automatskim oružjem pristigli da se obračunaju sa teroristima.
Iz Moskeve upućene su bile i specijalna jednice ALFA i VIMPEL.
Dodatnu konfuziju stvarali su roditelji dece koji su stajali blizu same zgrade škole nadajući se da će moći da spasu decu.
Tragičan rasplet krize
Rasplet krize počeo je 3. septembra u pet do jedan po lokalnom vremenu.
Naime, teroristi su dozvolili da se ispred škole pojavi kombi kako bi evkuisao žrtve koje su stajale i počele da zaudaraju.
Pomeranje kombija iskoristila je vojska da se još više približi fiskulturnoj sali, što je teroristima upalo u oko. Tu postoji i teorija da su spasioci aktivirali sasvim slučajno eksploziv i tad je usmrćen jedan spasilac.
Kada je eksplozija odjeknula spolja i u samoj sali odjeknula je druga detonacija. Od straha jedan terorista je odkočio i aktivrao drugu minu. Taj početni haos iskoristili su očajni dobrovoljci koji su sa puškama krenuli u juriš na školu. Teroristi su ih dočekali spremnim i otvorili vatru iz zaštićenog objekta. Veliki broj njih je stradao.
Foto: Unsplash.com
U celu priču umešali su se specijalci jednica Alfi koji su uz pratnju oklopnih trasnportera koji su otvarali vatru došli do škole. U njihovoj pratnji bili su i vojni inženjerci koji su trebali da deaktiviraju eksploziv. Inženjerci, kada su usepli da uklone mine sa prozora, su se sklonili, a onda je nastupila akcija jednice ALFA. Čak je kontrolisanom eksplozijom otvorena bila rupa na fiskulturnoj sali.
Usledio je opšti haos pa su specijalci koji su upali morali da rade dva zadatka spasavaju decu i pucaju na teroriste. Jedna grupa terorista uspela je da se probije do jedne barikade, a roditelji i doborovoljci ih nisu mogli razlikovati da li su njihovi.
Većina je uspela da se domogne stambene zgrade nedaleko od škole i onde se zabarikadirala. Tad je usledila operacija pod nazivom Prihvat kada je počeo lov preživelih terorista. Neki teroristi su pokušali da umaknu pomešani sa taocima, dok je treća grupa nastavila da puca iz fiskulturne sale. Sporadične borbe sa teroristima vođene su sve do ranih jutarnjih časova 4. septemebra.
Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je kasnije da su u akciji poginule 333 osobe, to toga 186 dece gde je njih 26 preminulo u bolnici.
Poginulo je i 12 pripadnika FSB i 32 napadača. Jedan terorista je uhapšen kad je pokušao da se sakrije pod oklopni transporter.
Krivica svaljena na policiju
Specijalna komisija ruske Dume koja je dve godine istraživala tragediju u Besalnu zaključila je da eksploziv nije aktivirala vojska već teroristi. Takođe vojska nije pucala na zgradu, nego su tenkovi otvarali vatru na lokacije na školi odakle su teroristi otvarali vatru. Krivicu za ovu tragediju snose i bezbednosne službe i policija.
Da stvar bude gora u vreme proslave na osetljivom terenu nijedan policajac nije imao naoružanje sa sobom. Posebno naglasak na krivici je bila na obaveštajnoj službi koja je napravila vreliki propust jer nije saznala za ovu operaciju.
Isto tako izveštaj je pokazao da su neki teroristi bili hapšeni od strane policije u Ingušetiji, ali da su onda pušteni. Takođe pornađena je i veza sa Šamilom Basajevim..
Tragedija u Beslanu bila je povod da ruske specijalne jedinice i obaveštajna služba FSB po uzoru na Izrael krene u akciju ciljanih likvidacija čečenskih terorista koji su u narednih godinu dana pobijeni bili svi. Zapravo njima je Beslan došao glave.
Autor:
