Ipak, jedno pitanje Kejt i Vilijam ipak neće postaviti mališanu kada se vrati iz škole, a koje roditelji prvo pitaju: "Da li je stekao najboljeg druga?". Razlog su specifična pravila škole koju princ Džordž pohađa.

Ovu ekskluzivnu školsku ustanovu, u kojoj će mali princ biti poznat po civilnom imenu Džordž Kembridž, pohađa još 560 dečaka i devojčica između čeiri i 13 godina.

Škola ima politiku da ako neko dete slavi rođendan ili organizuje zabavu, mora da pozove svu decu iz razreda ili nijedno dete. To je način da nijedno dete ne bude isključeno ili odbačeno iz društva.

Škola je veoma tradicionalna i u njoj se uče stvari koje se ne uče u ostalim britanskim školama, kao što je fonetika abecede, pa deca vrlo brzo nauče da čitaju i pišu.

Postoje prostorije za igru, učenje, ručak. Od roditelja se očekuje aktivno učestvovanje u školskim aktivnostima,pa ni Kejt i Vilijam toga neće biti pošteđeni.

Deca u školi se uče ljubaznosti, ali se ne ohrabruju da imaju najbolje prijatelje.

Smatraju da je za decu u tom uzrastu prilično opasno da imaju najbolje prijatelje, jer su deca tog uzrasta nestalna i prevrtljiva.

Osećaj odbačenosti koji bi stvorio gubitak prijatelja u tako ranom uzrastu, može imati pogubne posledice po emotivni i socijalni razvoj deteta, što bi se odrazilo u odraslom dobu na sposobnost vezivanja i socijalnu interakciju sa drugim osobama..