Kako prenose ruski mediji, kupci će otvoriti dva posebna računa u Gasprom banci, koja će onda prodati devize koje je primila i zameniti ih za rublje tokom trgovanja Moskovske berze.

- Predlažemo partnerima iz tih država jasnu i transparentnu šemu - kazao je juče Putin, a prenose mediji u Rusiji.

- Kako bi kupili ruski prirodni gas, treba da otvore račune u rubljama u ruskim bankama. Upravo sa tih računa će se obavljati plaćanje gasa koji se bude isporučivao od 1. aprila ove godine. Postojeći ugovori o snabdevanju biće stopirani ako kupci iz "neprijateljskih zemalja" ne ispune nove uslove plaćanja.

Putin je rekao da se ovaj ukaz odnosi samo na "Gasporomove" isporuke putem cevovoda. Moskva kao "neprijateljske" zemlje označava one koje su uvele sankcije Rusiji zbog vojne operacije u Ukrajini.

- Konkurentnost evropske industrije biće potkopana višom cenom gasa - ocenio je Putin.

- Sve zbog činjenice da SAD pokušavaju da prebace Evropu na skup američki tečni gas LNG, dok će u drugim zemljama energenti biti jeftiniji.

U Ukazu predsednika objavljenom na sajtu Kremlja navodi se da će ovlašćena banka na osnovu naloga stranog kupca na tom računu prodati devize koje je od njega primila.

- Banka Rusije treba u roku od deset dana da utvrdi proceduru otvaranja posebnih deviznih računa za strane kupce gasa.

Putin je ocenio da je Zapad, zamrznuvši ruske devizne račune, zapravo besplatno dobio deo ruskog gasa.

- Rusija je snabdevala evropske potrošače gasom, oni su ga platili u evrima, a potom ta sredstva zamrzli - rekao je Putin.

- U tom pogledu postoje svi razlozi da verujemo da smo deo gasa koji je isporučen Evropi isporučili praktično besplatno.

Ruski lider je istakao da se to ne može nastaviti, navodeći da, u slučaju daljeg plaćanja gasa po tradicionalnoj šemi, mogu biti blokirani i novi finansijski prihodi u evrima ili dolarima.

- Prelazak na plaćanje u rubljama sa zapadnim kupcima ruskog gasa ojačaće finansijsku i ekonomsku stabilnost zemlje - smatra Putin.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da se Pariz i Berlin pripremaju za potencijalno zaustavljanje dotoka ruskog gasa posle pomenutog Putinovog ukaza. Francuska i Nemačka nameravaju da nastave da plaćaju u evrima i dolarima. Ovo političko nadmudrivanje ponovo otvara temu može li Evropska unije bez ruskog gasa i nafte.

Odgovor na ovo pitanje dat je unapred: isto su pokušavali i 2014, posle ruske aneksije Krima, pa se na kraju ispostavilo da, od tog perioda, uvoz gasa nije opao, već se povećao!

Tako je, na primer, 2017. godine EU uvezla osam odsto više nego 2016, a celih 12 odsto više nego 2015. U tome je igrala ulogu i energetska tranzicija, u kojoj su se sve više povlačili nafta i ugalj da se ne bi zagađivala prirodna sredina, kao i tadašnja cena gasa koja je bila dosta niska.

Danas u EU iz Rusije uvoze 40 odsto "plavog energenta". Neke članice zavise od ruskog gasa i stoprocentno. Zato cilj Brisela da se već do kraja ove godine "oslobode" dve trećine ruske zavisnosti, a do 2027. i da se potpuno odreknu svih fosilnih izvora iz pravca Rusije, trenutno deluje kao naučna fantastika.

Primer za to je i odluka Nemaca, u čijim gasovodima teče 55 odsto ruskog gasa, da odlučno stave veto na bilo koje sankcije vezane za izvore prihoda koji bi, kako se procenjuje u Briselu, ruske vlasti najviše pogodile.

Trenutno iz pravca Rusije u EU stiže 155 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To znači da bi već do kraja ove godine članice trebalo da se odreknu oko sto milijardi kubnih metara. Alternative se traže u Norveškoj, Alžiru, Americi... Ali to ni izbliza ne može da pokrije potrebe.

Amerikanci su, tako, ponudili godišnju isporuku od 50 milijardi kubnih metara, ali će to biti tek na duge staze. Zasada nude tek 15 milijardi, dakle desetinu potreba. Ali, i za to manjka logistika. Nedostaju brodovi, a i terminali za prihvat. Primera radi, Francuska, koja od ruskog gasa zavisi samo 17 odsto, ima svega 20 odsto potrebnih instalacija za prihvat tečnog gasa. Zato su iz Komisije za energegsku regulaciju pozvali vlasti da ukinu sve administrativne i građevinske prepreke za izgradnju petog skladišta u luci Avr. Kad bi sve teklo po planu, bilo bi završeno za godinu i po.

Jedna nevolja obično ne ide sama. Francuska čak 70 odsto svoje električne energije dobija iz nuklearnih elektrana. Ali, zbog dovođenja u bezbednosne norme, trenutno su zatvorena 24 reaktora od ukupno 56. To je nuklearni izvor energije svelo na 52 odsto. I to je značajno u odnosu na druge članice, ali nedovoljno da bi se zemlja odrekla ruskog gasa.

Zato su sve karte u EU, uz pronalaženje alternativnih izvora, sada stavljene na štednju i punjenje skladišta gasom što je više moguće. Građani su pozvani da gase svetlo, smanjuju grejanje, isključuju kompjutere, da se tuširaju umesto da troše toplu vodu punjenjem kade... I pored toga, već prete isključenja za sledeću sezonu. Zasada, prvo privrednim subjektima. To što dolazi leto, ne znači da je vreme pogodno za štednju, jer što se ne potroši na grejanje, ode na klimatizaciju.

SADA MOGU I ELEKTRANE NA UGALJ

KAKO bi se prevazišla energetska kriza, jedna od preporuka u EU je i da se produži korišćenje centrala na ugalj, što se ne uklapa u politiku zaštite životne sredine. Francuska ih ima još dve u funkciji, a ona u Sent Avoldu, na samom istoku zemlje, trebalo je da bude zatvorena u aprilu. Po svoj prilici, sada neće.

Autor: