U glavnom gradu DNR 2015. godine je podignuto spomen obeležje deci Donbasa koja su ubijena tokom agresije i terora oružanih snaga Ukrajine. Na njemu su uklesana imena dečaka i devojčica koji su brutalno ubijeni u svojim kućama, stanovima, dvorištima, školama, na dečijim igralištima - tokom druženja sa prijateljima, tokom šetnji sa roditeljima, na spavanju, u izbegličkim kolonama, u autobusima..

Upravo tu je izgrađen i memorijalni kompleks nazvan "Aleja anđela".

Stravične podatke o ovom zločinu čitam sa Viber poruke koju sam dobio, kao i desetine hiljada ljudi širom Srbije. Na društvenim mrežama usijali su se komentari povodom potresnih slika iz Spomen obeležja u Donbasu gde je, svirepo, ubijeno 149 dečavojčica i dečaka. Šta su oni skrivili? Kome su se oni zamerili?Zašto je ta mladost Donbasa tako surovo kažnjena od ukrajinskih ekstremista.?Zar je toliko jaka mržnja prema „bratskoj“ Rusiji da i po deci, mora da se puca rafalima.... Ne mogu da verujem, uzbuđen kao raditelj, dok na portalu Srpskog naroda „Istina i pravda“, čitam podatke o imenima i godištima stradalih. Zar je moguće, ljudi, da je 2014. godine zvanični Kijev započeo opsežnu ofanzivu na Donbas sa namerom da se ovo područje očisti od ruskog stanovništva? Nažalost, jeste.

Od granata ukrajinske vojske, u ofanzivi ukrajinskih poginulo je i nekoliko dece ukrajinske nacionalnosti jer one koji su pucali nije bilo briga ko se nalazi "sa druge strane". Mnoga deca su ostala bez jednog ili više ekstremiteta, neka deca su trajno izgubila sluh, druga deca su ostala bez vida, neka bez oba čula...Sve te potresne scene, međutim, ne utiču mnogo na gospodare života i smrti u Kijevu. Ovaj spomenik obišao je veliki broj ljudi širom zemaljske kugle koji su odali poštu nevino stradaloj deci. Svake godine učenici osnovnih i srednjih škola dolaze na ovo mesto kako bi položili cveće najmlađim žrtvama rata. Poginuloj deci Donbasa odali su poštu i mnogi Srbi o čemu je izveštavala ruska štampa. Sudbine najmlađih žrtava Donbasa su posebno traumatične i tragične. Bolna je činjenica da su njih 149 zauvek ostali deca!

Elizaveta Serbinenko imala je samo 16 godina kada su je zajedno sa ocem, u leto 2014. ubili ukrajinski vojnici. Nesrećna devojčica nalazila se u automobilu i ova porodica pokušala je da iz ratom zahvaćenog područja izbegne u Rusiju. Nažalost, zločinački meci su bili brži! Gotovo identičnu sudbinu doživela je i dvanaestogodišnja devojčica Aleksandra Mamedhanova koja je ubijena dok je sa porodicom pokušavala da izbegne na slobodnu teritoriju. Na njihov automobil je otvorena vatra i devojčica je ostala na mestu mrtva.

Ukrajinski ekstremisti nisu se sažalili ni na devetomesečnu Kiru Žuk koju su ubili zajedno sa njenom majkom koja ju je nosila u svom naručju u mestu Gorlovka. Tog dana ubijen je veći broj civila, među kojima i petoro dece. Tada su stradali i Viktorija Mirošničenko /7/, Dmitrij Krivošev /16/, Nadežda Korčak /17/ i Vladislav Šerbakov /18/.

O ovoj deci se ne govori.

O njihovim tragičnim sudbinama taj moćni "zapad" mudro ćuti. Oni koji danas na svoje terase i prozore ističu ukrajinske zastave, ćutali su punih sedam godina dok je ruski narod bio izložen brutalnom teroru i istrebljenju od strane istih tih Ukrajinaca. Imaju majke Donbasa puno pravo da ne žele živeti u istoj državi sa onima koji su im tako brutalno poubijali decu. Imaju puno pravo da Kijev koji je njihove živote trajno zavio u crno, ne smatraju svojom prestonicom.

Osam godina traje agonija naroda na području Donbasa. Ova teritirija vekovima je bila naseljena većinskim ruskim stanovništvom i zato ne treba čuditi zašto su upravo ovde počinjeni neki od najtežih ratnih zločina. Oduvek je Donbas bio trn u oku Kijevu i ukrajinskim nacionalistima a izbijanjem ratnih sukoba etnička netrpeljivost i duboko ukorenjena mržnja su kulminirali i dostigli svoj vrhunac! Gradovi i sela bili su danonoćno pod opsadom, izloženi neprestanom granatiranju i bombardovanju. Tokom građanskog rata i ukrajinskog terora ubijeno je 10.000 ljudi, mada neki podaci govore i o 14.000 mučki pobijenih Rusa. Na tom crnom spisku ubijenih je i 149 dece, dok je preko osam stotina mališana ranjeno ili su prošli neke druge oblike torture. Ukrajinska vojska bombardovala je gradove i sela, planski ciljajući civilne objekte: vrtiće, škole, dečija igrališta, crkve, zgrade, porodične kuće, bolnice, domove zdravlja, ambulante...Civili su ubijani bez milosti a osim granata veliki broj stanovnika Donbasa usmrćen je snajperskim hicima dobro obučenih ukrajinskih vojnika i specijalaca. Najteže su prošli civili čija su sela okupirana od ukrajinske vojske.

Zato se prisetimo, danas, kada se odnosi Rusije i Ukrajine ponovo zaoštravaju, kada dve „bratske zemlje“ ponovo ratuju, svoje ruske braće, pomolimo se za spas naroda Donbasa i za duše svih nevino postradalih.

U Beogradu 27.02.2022. Piše: Milorad Komrakov, novinar