U četvrtak je pogođen dečji vrtić na teritoriji pod kontrolom Ukrajine, koji se nalazi manje od 5 kilometara od prve linije fonta. U petak i subotu ukrajinske vlasti izvestile su o daljem naglom granatiranju teškim naoružanjem, koje je sporazumima iz Minska zabranjeno unutar 50 kilometara od linije razdvajanja. Ukrajinske vlasti navode da je samo u četvrtak bilo 60 kršenja primirja.

Čelnici dve proruske teritorije, Luganske i Donjecke Narodne Republike, tvrde da Ukrajinci planiraju veliku vojnu ofanzivu na tom području. U petak su organizovali masovne evakuacije civila u Rusiju i prozvali na oštu mobilizaciju. Mđeutim, ukrajinske vlasti su u više navrata porekle ove navode.

-Postoji velika opasnost da predstavnici Ruske Federacije zapravo žele da isprovociraju neke događaje. Oni mogu da naprave stvari koje nemaju veze sa našom vojskom, rekao je u petak Oleksij Danilov, čelnik ukrajinskog Veća za nacionalnu bezbednost.

Moderna istorija Donbasa

Kada su 2014. godine pobunjenici koje podržava Rusija zauzeli vladine zgrade u gradovima širom istočne Ukrajine, došlo je do izbijanja sukoba, nakon čega su dve oblasti u regiji Donbas ostale u rukama separatista. Rusija je tada i anektirala Krim, što je izazvalo međunarodnu kritiku.

Područja u Donbasu pod kontrolom separatista postala su poznata kao Luganska Narodna Republika (LPR) i Donjecka Narodna Republika (DPR). Ukrajinska vlada tvrdi da su te dve regije zapravo pod ruskom okupacijom. Samoproglašene republike ne priznaje nijedna vlada, uključujući Rusiju, a ukrajinske vlasti odbijaju da razgovaraju sa bilo kojom od njih.

Sporazum iz Minska iz 2015. rezultirao je klimavim dogovorom o prekidu vatre, a sukob je prerastao u statični rat duž linije koja razdvaja ukrajinsku vladu i područja pod kontrolom separatista. Sporazumi iz Minska zabranjuju naoružanje u blizini te linije.

U sukobima u regiji Donbas je u tome periodu poginulo više od 14.000 ljudi, a Ukrajina navodi da je 1,5 miliona stanovnika bilo prisiljeno da napusti svoje domove, pri čemu je većina ostala u područjima Donbasa koja su i dalje pod kontrolom Ukrajine.

Koliko je Putin umešan u sukob?

Separatisti u Donbasu imali su značajnu podršku Moskve. Rusija tvrdi da tamo nema svojih vojnika, ali američki, ukrajinski zvaničnici i NATO kažu da ruska vlada opskrbljuje separatiste savetima i obaveštajnim podacima, kao da među njih infiltrira i svoje vojnike, piše CNN.

Rusija je takođe u poslednjih nekoliko godina dala stotinama hiljada ljudi u Donbasu ruske pasoše, dok je parlament te zemlje preporučio Kremlju da službeno prizna delove LPR-a i DPR-a kao nezavisne države, za šta američke vlasti kažu da je znak toga da Putin nema nameru da se pridržava Sporazuma iz Minska.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u srijedu da Ukrajina "neće stati dok ne oslobodi svoje teritorije u Donbasu i na Krimu te sve dok Rusija ne plati svu štetu koju je prouzrokovala Ukrajini".

Putin je dugo optuživao Ukrajinu za kršenje prava etničkih Rusa i onih koji govore ruski u Ukrajini, a rekao je da je u okviru prava Rusije da vojno interveniše kako bi ih zaštitila. U sredu je rekao da ono što se dešava u Donbasu ''podseća na genocid''.

Trenutna situacija u Donbasu

U subotu su ljudi iz regija pod kontrolom separatista poslušali naredbu o evakuaciji i krenuli su autobusima preko ruske granice. Ruske vlasti obećale su im sklonište i odštetu, dok su ruski državni mediji izveštavali da hiljade ljudi odlaze zbog straha od ukrajinske agresije.

Novinske agencije iz Rusije su u subotu izvestile da je oko 10.000 ljudi već prešlo granicu. Ruske vlasti kažu da su spremne za dolazak do 900.000 ljudi, iako je separatističko vođstvo naredilo muškarcima da ostanu i da se bore, odnosno najavilo opštu mobilizaciju.

Kao što je to bilo i 2014., regija Donbas je sada središte sukoba Istoka i Zapada - između Putinove težnje da ponovno uspostavi kontrolu i težnje Ukrajinaca da se pridruže grupi evropskih demokratija.

Autor: