Širom Mediterana intenzitet i trajanje vrućina postaje sve uobičajeniji, dok se regija zagreva zbog klimatskih promena, piše Politiko.

Sirakuza na Siciliji postavila je nepotvrđeni novi rekord za najvišu maksimalnu temperaturu u Evropi od 48,8 stepeni Celzijusa, dok je najgori toplotni talas u Grčkoj u poslednje tri decenije doneo požare u predgrađu Atine.

Vrhunac u temperaturi, koji su se desili u junu, a zatim od poslednje nedelje jula do sredine avgusta, poklopili su se sa skokom broja umrlih u zemljama regiona u odnosu na prosek poslednjih pet godina, podaci su koje je prikupio Eurostat.

Grčka je od kraja jula do sredine avgusta zabeležila preko 2.300 smrtnih slučajeva više, ne računajući registrovane smrti od koronavirusa, u poređenju u poslednjih pet godina. Samo u prvoj nedelji avgusta bilo je oko 1.400 smrtnih slučajeva.

U Mediteranskom basenu uočava se sličan alarmantni trend. Smrtnost u Francuskoj dostigla je vrhunac sredinom avgusta, sa oko 1.500 smrtnih slučajeva, što je više od proseka 2016-2020. godine tokom dve nedelje.

Italija je zabeležila nekoliko ''pikova'' smrtnosti tokom letnjih meseci, najgore je bilo krajem juna, sa preko 900 smrtnih slučajeva više u jednoj nedelji u poređenju sa nedavnim presekom.

-Slika je prilično jasna za nas, rekla je Paola Mečeloci, epodemiolog iz regionalnog zdravstvenog servisa u Laciju, koji je sproveo dalju analizu kako bi povezao smrtne slučajeve u Italiji direktno sa ekstremnim vrućinama.

-Ovaj porast je svakako posledica toplotnih talasa. U Italiji se uticaj posebno osetio u južnim gradovima, rekla je ona.

Njena analiza takođe je isključila koronu kao moguće objašnjenje za porast smrtnosti koja je zabeležena u Italiji.

-Procienili smo odnos između smrti i temperatura, što je jedini način (za merenje smrtnosti prouzrokovane vrućinom), rekla je.

-Dok nam samo posmatranje viška smrtnih slučajeva ne daje nikakve informacije o mogućem uzroku, promatranje odnosa (između vrućine i smrti) svakako daje, dodala je.

Stope smrtnosti od koronavirusa u Francuskoj, Italiji i Grčkoj tokom leta bile su relativno niske. U Španiji je zabiležen porast smrtnih slučajeva tokom vrućina, ali sliku je zakomplikovao talas smrtonosnih infekcija.

Toplotni talasi uzrokuju porast hospitalizacija zbog raznih uzroka kao što su toplotni udari, dehidratacija, respiratorne i kardiovaskularne bolesti i bubrežna insuficijencija, kao i probleme mentalnog zdravlja i nezgode koje su češće u letnjim mesecima, kao što je trovanje hranom.

Međutim, dok je vrućina verovatno bila uzročnik povećane stope smrtnosti u zemljama van Italije, stručnjaci su upozorili da moraju da sprovedu dalja istraživanja kako bi mogli sa sigurnošću da kažu koliko je ljudi umrlo od posledica ekstremnih temperatura.

-Ovo je veliki skok, ali podaci moraju da se pravilno analiziraju kako bi se napravila sigurna procena, rekao je predstavnik Grčke u Europi za klimatske promene, Kristos Zerefos.

-Ako me pitate na prvi pogled, je li to povezano? Rekao bih da sigurno jeste, jer se u ovoj godini ništa neće toliko promeniti da bi opravdalo tu razliku, rekao je Đerardo Sančez Martinez, stručnjak za životnu sredinu i zdravlje u Evropskoj agenciji za životnu sredinu, pozivajući se na podatke za ceo basen.

-Ali u svojoj ulozi naučnika, ne mogu to da kažem do stvarne analize vremenskih serija, dodao je on.

Međuvladina komisija UN-a za klimatske promene izvestila je da je ''temperatura vlažne sijalice“ — mera koja uzima u obzir i toplotu i vlažnost — u evropskim letima već porasla.

Temperatura vlažne sijalice pomaže u proceni uticaja visokih temperatura na ljudsko zdravlje, jer kako vazduh postaje topliji i vlažniji, telo je manje u stanju da se ohladi kroz znoj.

Svet se zagrejao za oko 1 stepen Celzijusa iznad predindustrijske ere. Prema istraživanju EU, na temperaturi od 1,5 stepeni, za koju se očekuje da će biti probijena u naredne dve decenije, otprilike svaka peta osoba u Evropi doživeće ekstremni i smrtonosni toplotni tals svake godine.

-Ako se modeli naučnika provere i ništa se ne uradi, onda ćemo za 40 do 50 godina [mi] imati klimu kao u Severnoj Africi, koja je mnogo lošija za zdravlje od blage mediteranske klime, rekao je Mihalis Petrakis, ekolog i bivši direktor Instituta za životnu sredinu Atinske opservatorije.

-To više nije izuzetak, dešava se skoro svakog leta. I dešavaće se još, rekao je Sančez Martinez.