Dnevni porast zaraženih korona virusom i žrtava kovida dostigao je rekorne nivoe u Rumuniji, drugoj najslabije vakcinisanoj zemlji u Evropskoj uniji. Dramatične stope smrtnosti i novonametnuta ograničenja konačno su naterala Rumune na akciju, pa su ispred vakcinalnih puktova počele da se stvaraju gužve.

U glavnom gradu Bukureštu, Elena Serban, 51-godišnja radnica u butiku, odlagala je vakcinaciju jer je, kako kaže, verovala da će je njen imunitet zaštititi, jer nije imala zdravstvenih problema koji bi joj pretili da se zarazi. Sada je ipak odlučila da se vakciniše.

- Situacija u bolnicama nas je uplašila - rekla je za "Rojters".

Dumitru Banu, 55-godišnji vozač, primio je vakcinu samo da bi zaobišao mere ograničenja kretanja koje su stupile na snagu u ponedeljak.

According to a Reuters analysis, three of the top five countries reporting the most deaths in the world are in #EasternEurope – #Russia, #Ukraine and #Romania.#coronavirus #COVID #deaths https://t.co/ddODmDuPE4

— Calvin Swine (@CalvinSwine905) 24. октобар 2021.

- Vakcinisan sam zbog ograničenja, poput noćnog policijskog časa i pristupa institucijama - kazao je.

Gabrijel Dima (57) primio je prvu dozu na nagovor svoje ćerke, studentkinje medicine, iako i dalje neosnovano sumnja u bezbednost vakcine.

- Bio sam neodlučan, hteo sam da razmislim. Plašim se neželjenih efekata koji se mogu pojaviti tokom vremena, vakcina nije dovoljno ispitana. Uradio sam to da moja ćerka bude mirna, ali nadam se da neću imati problema - rekao je on.

Rumunija je na čelu novog pandemijskog talasa koji je zahvatio centralnu i istočnu Evropu, sa jednom od najvećih stopa smrtnosti u svetu.

Otprilike petina od ukupno 45.503 smrtnih slučajeva od kovida-19 u Rumuniji dogodila se u oktobru, kada je rekordan dnevni broj zaraženih popunio krevete intenzivne nege širom zemlje.

Iako je otprilike 80 odsto odrasle populacije EU primilo makar prvu dozu vakcine, u Rumuniji taj procenat iznosi samo 38. To odražava ukorenjeno nepoverenje u državne institucije, nerazvijenu ruralnu infrastrukturu i ono što stručnjaci za javno zdravlje opisuju kao slabu informacionu kampanju o imunizaciji.

Ali u oktobru je više ljudi primilo prvu vakcinu - nešto manje od milion od ukupno 6,5 miliona - nego tokom tri meseca leta zajedno, pokazali su podaci.

Epidemiolog Oktavijan Jurma rekao je da bi sadašnjim tempom Rumunija mogla da vakciniše prvom dozom 10 miliona ljudi, odnosno polovinu svoje populacije, do decembra. Oko 80 odsto stanovništva moglo bi da bude vakcinisano jednom dozom do marta 2022. godine.

Posebna zabrinutost su i dalje starije osobe. Uprkos tome što su oni bili prioritetna grupa nakon zdravstvenih radnika, vakcinisalo se samo 21 odsto starijih od 80 godina.

"Mi smo u katastrofi"

Redovima ispred punktova za vakcinaciju prethodili su dramatični prizori iz kovid ambulanti i bolnica, koje su mnogi upoređivali sa tragičnim prizorima iz Italije prošlog proleća.

Prošle nedelje Rumunija je zauzela drugo mesto na listi umrlih od korona virusa u svetu, sa 18 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, prema podacima Univerziteta u Oksfordu. Prošlog utorka preminula su 574 kovid pacijenta, naviše od početka pandemije, a zabeleženo je čak 19.000 novih slučajeva. Poređenja radi, Španija je istog dana imala nešto više od 1.200 novozaraženih.

Sa jedinicama intenzivne nege bolnice širom zemlje prolaze kroz pravi pakao. Pacijenti, neki od njih na samrti, formirali su duge redove pred vratima hitne pomoći, čekajući da se oslobodi krevet, verovatno zbog smrti drugog pacijenta. A neke bolnice su pretvorile ambulantna kola u čekaonice sa opremom za kiseonik.

Internetom kruži mučan video-snimak pod nazivom "Ovako izgleda zdravstvena katastrofa“ sa Univerzitetske klinike u glavnom gradu Bukureštu. Na Odeljenju za intenzivnu negu nema nijednog slobodnog kreveta, hodnici su pretrpani pacijentima koji čekaju, medicinsko osoblje vozi mrtve u crnim plastičnim kesama.

Kola Hitne pomoći stalno dovoze nove pacijente. Gotovo svi su stari ljudi, uglavnom oni koji nisu vakcinisani protiv korone. Mnogi jedva dišu, a neki kažu da se uprkos svemu ne bi vakcinisali.

Romania sees spike in coronavirus cases, fatalities https://t.co/1ZlcLl2Xlr pic.twitter.com/ZNnAo4lS0A

— Mehmet Akgün (@mehmet_akgunn) 20. октобар 2021.

- Nismo samo u pandemiji, mi smo u katastrofi - rekao je prošlog utorka predsednik Kolegijuma rumunskih lekara (CMR) Danijel Koriu.

Pre dve nedelje oni su napisali otvoreno pismo pod naslovom "Vrisak iz očaja“ u kojem su opisali katastrofu zdravstvenog sistema.

To je ujedno i katastrofa koja se događa u pozadini ozbiljne političke krize: nakon višemesečnih sporova, socijalno-liberalna vlada premijera Florina Čitua srušena je početkom oktobra i to tako što joj je izglasano nepoverenje. Mogle bi da prođu nedelje i nedelje do formiranja nove koalicione vlade.

"Naše iskreno saučešće Rumunijo!“ – tako je glasio naslov teksta koji je objavljen na portalu "Hotnews“ u kojem se piše o katastrofalnoj zdravstvenoj kao i političkoj krizi u zemlji.

Zabrana kretanja za nevakcinisane

Zbog katastrofalne epidemiološke situacije u zemlji od ponedeljka je obavezno nošenje maski u zatvorenim i otvorenim javnim prostorima, osim za decu mlađu od 5 godina. Takođe, propisana je zabrana kretanja u periodu od 22-05 časova za nevakcinisana lica i lica koja nisu preležala bolest, uz pojedine izuzetke u slučaju potrebe posla, uz potvrdu poslodavca ili službenu legitimaciju, hitne medicinske pomoći uz unapred pripremljenu izjavu koja sadrži razlog kretanja, kupovine lekova, tranzita i drugih opravdanih situacija.

Nove mere propisuju da od 21 do pet časova neće raditi prodavnice, kafići, restorani, biblioteke, knjižare, bioskopi, teretane, zatvoreni bazeni, igraonice, vašari, buvljaci, igrališta za decu, a uvodi se zabrana rada klubova i diskoteka.

Rumunija je zabranila i privatna slavlja, koncerte, radionice, predstave, dok sportska takmičenja mogu da se održavaju bez prisustva gledalaca. Vršenje verskih obreda dozvoljeno je uz pridržavanje propisanih epidemioloških mera poput nošenja maske i održavanja distance.