Poslednje razgovor američkog predsednika i njegovog avganistanskog kolege pre nego što su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom, pokazao je da ni Džo Bajden ni Ašraf Gani nisu bili svesni neposredne opasnosti koja preti Avganistanu, iako je Bajden poručio Ganiju da "postavi ratnika na čelo oružanih snaga".

Razgovor je održan 23. jula i trajao je 14 minuta, a njegov sadržaj danas je ekskluzivno objavio Rojters, čiji su stručnjaci potvrdili autentičnost snimka koju su dobili od anonimnog izvora.

U pozivu su Biden i Gani, između ostalog, diskutovali o vojnoj pomoći SAD-a Avganistanu, političkoj strategiji i menjaju percepcije javnosti, a iz transkripta se zaključiti da nisu bili potpuno svesni razmera opasnosti koja preti od talibana, niti su bili spremni na mogućnost da cela zemlja padne u njihove ruke u svega nekoliko nedelja.

Kabul’s airport, now under the control of the Taliban, was quiet following the withdrawal of the last U.S. troops from Afghanistan https://t.co/xbGJCSS47a pic.twitter.com/NOdSZR4acF

— Reuters (@Reuters) 31. август 2021.

Samo 23 dana nakon poziva Gani je pobjegao iz zemlje, talibani su preuzeli Avganistan, a SAD je pokrenuo masovnu evakuaciju svojih državljana i saveznika u kojoj je u naredne dve nedelje iz zemlje avionima prevezeno više od 123.000 osoba.

Bajden je Ganiju ponudio pomoć, pod uslovom da sada bivši lider Avganistana uspe da uveri javnost da ima plan kako da preuzme kontrolu nad napetom situacijom u zemlji.

"Nastavićemo da pružamo vazdušnu podršku vašim snagama, ako znamo kakav je plan", poručio je Bajden Ganiju. Nekoliko dana pre razgovora, SAD su pružile vazdušnu podršku avganistanskim snagama bezbednosti što su talibani doživeli kao kršenje mirovnog sporazuma iz Dohe.

Kako prenosi Rojters, američki predsednik je Ganiju savetovao da izdejstvuje podršku moćnih ljudi u Avganistanu za svoju vojnu strategiju i potom na čelo vojske postavi "ratnika", misleći na ministra obrane, generala Bismilaha Kana Mohamadia koji je od 2002. do 2010. bio načelnik generalštava Nacionalne vojske Avganistana, da bu se onda pridružio pokretu otpora talibanima i pozvao na hapšenje Ganija jer je izdao domovinu.

Tokom razgovora, Bajden je takođe navalio avganostansku vojsku, koju su trenirali i finansirali Amerikanci i koja je manje od mesec dana posle razgovora bukvalno bez borbe predala sve veće gradove talibanima.

"Očigledno je da imate najbolju vojsku", rekao je on Ganiju. "Imate 300.000 dobro naoružanih vojnika, koji znaju da se bore, protiv maksimalno 80.000 pobunjenika", rekao je Bajden.

Bajden se tokom većeg dela razgovora vraćao problemu "percepcije".

"Ne moram da vam govorim da širom sveta ali i u delovima Avganistana preovladava utisak da se stvari ne odvijaju dobro u borbi sa talibanima. Potrebno je stvoriti drugačiju sliku o stanju stvari, bez obzira da li je to istina, ili nije", rekao je Bajden i dodao da bi bilo dobro kada bi istaknute političke figure u Avganistanu održale zajedničku konferenciju za medije i podržali novu vojnu strategiju. "To bi promenilo percepciju i mnogo bi značilo", rekao je on.

Rojters navodi da se iz sadržaja razgovara može zaključiti da Bajden nije očekivao totalni kolaps avganistanske vojske i pad države u ruke talibana koji se dogodio samo 23 dana kasnije. "Nastavićemo da se žestoko borimo, diplomatski, politički i ekonomski, kako bi vaša vlada opstala i bila jača i bolja", rekao je Bajden Ganiju.

Bela kuća je odbila da komentariše ovaj razgovor ali su posle razgovora objavili saopštenje u kojem je istaknuta Bajdenova podrška avganistanskim bezbednosnim snagama, kao i obećanje da će se od Kongresa tražiti dodatna finansijska pomoć.

Šta je rekao Gani

Sa druge strane, Gani je u razgovoru sa Bajdenom rekao da veruje da se mir može postići samo "rebalansom vojne situacije" i poručio: "Moramo brzo da reagujemo".

"Suočeni smo sa totalnom invazijom talibana, uz punu logističku podršku Pakistana i najmanje 10 do 15.000 međunarodnih terorista", rekao je Gani. Avganistanska vlada i američki eksperti su konstantno upirali prstom u Pakistan kao pomagača i ključni faktor u oporavku i reorganizaciji talibana, što pakistanska vlada demantuje kao "mit" i "izgovor" Ganija kako bi "opravdao vlastitu nesposobnost kao lidera".

Scenes from the final flights out of Kabul, as the U.S. and their allies mount the biggest air evacuation in history: https://t.co/6vnUlaboMc pic.twitter.com/Na97Q3oQPE

— Reuters Pictures (@reuterspictures) 30. август 2021.

U trenutku kada su Bajden i Gani, koji je sredinom avgusta napustio svoju zemlju i pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate, SAD su već planirale povlačenje iz Avganistana. Bajden je odložio evakuaciju za nekoliko meseci budući da je maj bio rok koji je njegov prethodnih Donald Tramp dogovorio. Takođe, u vreme razgovora, talibani su već kontrolisali oko polovine provincijskih centara, što je bio prilično snažan signal da se bezbednosna situacija u zemlji pogoršava.

Vlada u Kabulu u to vreme je javnosti obećavala promenu vojne strategije i tvrdila da će braniti velike gradove. Tu strategiju je podržao i Bajden, tvrdeći da će to promeniti percepciju o stanju u Avganistanu.

"Ja nisam vojnik i stoga vam ne govorim kakav bi tačno trebalo da bude vaš plan, ali time nećete dobiti samo više pomoći, nego će se i promeniti utisak", rekao je Bajden. Gajden mu je odvratio da će im američka pomoć i podrška pomoći da se "iskreno mobilizuju".

Da je ova promjena strategije bila iluzija, pokazuje razvoj događaja u narednim nedeljama kada su talibani preuzimali sve više gradova i provincija, često bez ispaljenog metka. SAD su promenile ton. Portparol Pentagona Džon Kirbi je 9. avgusta gnevno poručio da je odbrana zemlje, gradova i naroda odgovornost avganistanskih bezbednosnih snaga.

"To je njihova vojska, to su njihova provincijska središta, to su njihovi ljude koje moraju da brane", rekao je on.

Dva dana kasnije američki obavještajci su poručili da bi talibani mogli da izoluju Kabul u roku od 30 dana i osvoje ga za tri mjeseca. Samo četiri dana kasnije, grad je pao.

Karzai

Razgovor dvojice predsednika ukazao je na još jedan od ključnih problema vlasti u Kabulu, a to su konstantne unutrašnje političke borbe i razjedinjenost vlade.

Kada je Bajden zatražio od Ganija da se na konferenciji za medije pojavi i bivši predsednik države Hamid Karzai, avganistganski lider je to odbio.

"Karzai ne bi bio od pomoći. Ne možemo dovesti svaku osobu, pogotovo ne njega koji u svemu ide kontra naše vlasti... Mesecima smo pokušavali sa njim. Poslednji put kada sam se sreo sa njim, razgovarali smo 110 minuta; psovao me je i optuživao da sam američki sluga", rekao je Gani na šta mu je Bajden rekao da će se suzdržati od komentara.

Istoga dana Gani je razgovarao i s Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom, generalom Markom Milijem i komandantom Centralne komande SAD Frenkom Mekenzijem. Rojters navodi da imaju i transkript tog razgovora.

I ovde je fokus više bio na globalnoj percepciji stanja u Avganistanu, a manje na razvoju neke vojne strategije.

"Udisak je u SAD-u, Evropi, i medijima da su talibani u naletu i da idu ka pobedi u Avganistanu. Moramo da preokrenemoi taj narativ", rekao je Majli, dok je Mekenzi dodao da "vreme nije naš prijatelj" i da "moramo brzo da reagujemo".

Autor: