Nova studija para koji je pronađen prošle godine, sada ukazuje da je moguće da se žena, koja je na domalom prstu leve ruke imala metalni prsten, žrtvovala kako bi bila sahranjena sa suprugom.

Iako "mešovite" sahrane nisu neuobičajene u Kini, ovako zagrljeni par koji je smelo pokazivao svima svoju ljubav je prva takva sahrana poznata u Kini i odražavala je promenu stava prema ljubavi koja se u to vreme odigravala u kineskom društvu, naveli su stručnjaci.

"Ovo je prvi par koji je pronađen u ljubavnom zagrljaju bilo gde i bilo kad u Kini", rekao je Lajv Sajensu Kijan Vang, šef studije i profesor na odeljenju biomedicinskih nauka A&M koledža u Teksasu.

Arheolozi su par pronašli u junu 2020. tokom istraživanja groblja koje su otkrili građevinski radnici u provinciji Šanksi.

Groblje obuhvata nekih 600 grobnih mesta u kojima su sahranjeni Ksianbei, drevna nomadska grupa koja je živela na severu Kine i koja se asimilovala u kulturu Han. Na osnovu oblika grobnica i keramike pronađene u njima, groblje potiče iz periodia Severne Vei dinastije (386-534. godine).

Zbog jedinstvenog položaja ljubavnika, arheolozi nisu u potpunosti iskopali ostatke već su ih ostavili zagrljene kako bi ih tako jednog dana izložili javnosti. Arheolozi su pronašli još dva para sahranjena zajedno, ali se oni nisu grlili i žene nisu imale burme, rekao je Vang.

Ispitivanje ostataka zaljubljenog para je arheolozima ipak pružilo dosta podataka. Muškarac je bio visok 161,5 centimetaa i imao je slomljenu ruku, deo prsta na desnoj ruci mu nedostaje i bila mu je povređena desna noga. Kada je umro imao je između 29 i 35 godina.

Žena je, pak, bila dobrog zdravlja kada je preminula. Bila je visoka 157,1 centimetar i imala je nekoliko pokvarenih zuba. Kada je umrla imala je između 35 i 40 godina.

Moguće je da je nosila burmu na desnoj ruci pod uticajem "običaja zapadnih regija i oblasti van Puta svile... kao i zbog asimilizacije Ksianbeija, što je odražavalo integraciju kineske i zapadnjačke kulture", rekao je Vang.

Ljudi koji su ih sahranili, uradili su to sa mnogo pažnje. Muškarčevo telo je okrenuto ka ženi koja mu počiva na levoj ruci. Desnom rukom je grli i šaka mu je položena na struk. Ženino telo je postavljeno u položaj "zagrljene", napisali su istraživači u studiji. Glava joj je blago spuštena, što znači da je počivala na ramenu muškarca, a rukama ga je zagrlila.

Položaj para odražava njihovu posvećenost i ljubav. "Poruka je jasna - muž i žena položeni zajedno, grle se i njihova ljubav živi i u zagrobnom životu", navodi se u studiji.

Tim ima nekoliko pretpostavki kako je par završio u istom grobu. Malo je verovatno da su preminuli u isto vreme i nema dokaza da je njihova smrt bila posledica nasilja, bolesti ili trovanja.

Moguće je da je muž umro prvi i da se žena žrtvovala kako bi bili sahranjeni zajedno. Takođe je moguće da je žena umrla prva pa da se muž žrtvovao, ali je ova pretpostavka manje verovatna jer je žena bar naizgled bila boljeg zdravlja od partnera.

Tokom prvog milenijuma, kada je ovaj par živeo, u Kini je postalo "popularno" slobodno izražavanje ljubavi, navode naučnici. U to vreme su bile popularne ljubavne priče i istorijske priče o ljudima koji su se ubili zbog ljubavi. U suštini, kaže Vang, potraga za ljubavlju i samoubistvo zbog ljubavi je bilo "prihvaćeno, ako ne i promovisano".

Uobičajeni načini samoubistva u to vreme, podrazumevali su uzimanje otrova, davljenje, vešanje, skok sa visine i odbijanje hrane i lečenja.

Dok su okolnosti smrti zaljubljenog para i dalje misterija, njihova grobnica je "jedinstven izraz ljudske emocije ljubavi u grobu i redak pogled na ljubav, život, smrt i zagrobni život", rekao je Vang.

Autor: