Srbija i Amerika takođe proslavaljaju 140 godina međusobnih veza
Sjedinjene Američke Države danas obeležavaju Dan nezavisnosti. Ne obeležava se samo politička nezavisnost ove države, već i američki način života koji počiva na slobodi pojedinca.
Postao je državnim praznikom nakon što su se Amerikanci oslobodili od britanske kolonijalne vlasti 1776. godine, a koja je kontinent pokorila u 16. veku. Bili su u potpunosti politički i ekonomski zavisni o Londonu. Između ostalog, nisu imali svoje predstavnike u parlamentu i plaćali su porez Britancima.
Proslava #IndependenceDay ove godine je bila tematski vezana za jake veze Srbije i savezne države Ohajo čiji je guverner lično želeo da pozdravi sve naše goste i građane Srbije. Hvala @GovMikeDeWine pic.twitter.com/fQ1xUnsU0m
— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) 04. јул 2021.
Nezavisnost su proglasili nakon što su se okupljeni oko Drugog kontinentalnog kolonijalnog kongresa objavili akt kojim su prekinuli sve odnose sa Velikom Britanijom. To se desilo 4. jula 1776. čime su kolonije poručile da više nisu deo Velike Britanije. Akt je nazvan Deklaracija o nezavisnosti zbog koje je nastavljen sukob između Britanaca i Amerikanaca.
Filadelfija, u kojoj je nastao akt odnosno Deklaracija, je prva proglasila nezavisnost. Velika Britanija je nakon rata, 1783. zvanično priznala nezavisnost 13 kolonija koje su sada među 50 američkih saveznih država: Masačusets, Nju Hempšir, Konektikat, Roud Ajlend, Delver, Njujork, Nju Džersi, Pensilvanija, Virdžinija, Marilend, Karolina, Severna Karolina, Južna Karolina i Džordžija.
Vote today on your favorite stamp to celebrate 140 years of relations between 🇺🇸🇷🇸.
— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) 02. јул 2021.
Rakuten Viber is hosting a public vote in connection with the Embassy and Serbian Post. Help select the best artwork to honor 140 years! 🎂https://t.co/EG651jYRBZ pic.twitter.com/tFd46QBZra
Britanskim kolonijama su ostali Nova Škotska, Kvebek i Njufaundlend jer niti jedna od njih nije podržala američku pobunu. One su bile i utočište za mnoge koje su bežali iz ratom zahvaćenih kolonija.
Autor predloga Deklaracije o nezavisnosti je Tomas Džeferson koji je bio treći američki predsednik, od 1801. do 1809. On, kao i predsednici Džon Adams i Džejms Monro su preminuli upravo na dan kada se obeležava Dan nezavisnosti.
Neizbežni deo obeležavanja Dana nezavisnosti u Americi je vatromet jer simbolizuje nastanak nove nacije. Obeležavaju ga i porodice u svojim domovima organizujući druženja. Time slave individualne slobode na kojima počiva SAD. Za Amerikance to znači da imaju mogućnost da u potpunosti odlučuju o svom životu, tj. da niko drugi ne utiče na njihove odluke.
