Iako je Stoltenberg rekao da će glavna tema samita biti Rusija i predstojeći sastanak predsednika SAD i Rusije Džoa Bajdena i Vladimira Putina u sredu u Ženevi, veliku pažnju privukla je izjava američkog nacionalnog bezbednosnog savetnika Džejka Salivena, koji je najavio da će se nakon samita u Briselu Kina "naći u saopštenju na robusniji način nego ikad do sada".

On je ukazao da je NATO imao ulogu u razvoju “zajedničkih vojnih sposobnosti” kako bi odgovorio Kini "i u nuklearnoj sferi".

Lideri su Kinu označili kao bezbednosni rizik. Stoltenberg je rekao da je samit u ponedeljak "ključni trenutak" za moćnu političku i vojnu alijansu, koja se sastoji od 30 evropskih i severnoameričkih zemalja.

Ovo je tek drugi put da su se NATO lideri fokusirali na Kinu. Prvi put je to bilo u decembru 2019, na insistiranje administracije Donalda Trampa, ali smatra se da Bajden želi da sad izrazi oštriji stav od tadašnjih govora o "izazovima".

Kina umesto Rusije
NATO je osnovan nakon Drugog svetskog rata kao odgovor na ekspanziju Sovjetskog saveza, a sada se priprema na velike promene.

- Ono što ćemo videti je obavezivanje lidera novom procesu Strateškog koncepta koji će rezultirati puštanjem novog Strateškog koncepta na NATO samitu sledeće godine, 2022. godine. Poslednji Strateški koncept urađen je 2010. i, između ostalog, odnosi se prema Rusiji kao prema "konstruktivnom partneru" i uopšte ne pominje Kinu. Stoga je vreme za ažuriranje tog Strateškog koncepta za NATO – rekao je Saliven, dodajući da će se Bajden konsultovati sa saveznicima na samitu oko toga.

NATO je poslednjih godina bio u problemima, dok su lideri članica alijanse diskutovali o njenoj svrsi i finansiranju. Tenzije su porasle tokom predsedništva Donalda Trampa, koji se žalio na finansijske doprinose članica paktu i doveo u pitanje američku obavezu odbrani evropskih partnera. Za razliku od njega, Džo Bajden, kojem je ovo prvi NATO sastanak otkako je u kancelariji, požurio je da potvrdi američku podršku 72-godišnjoj alijansi.

- Želim da razjasnim ovo: NATO je od ključne važnosti za američke interese – poručio je Bajden u ponedeljak, ukazujući na "svetu obavezu" Člana 5 osnivačkog ugovora u kojem su se članice obavezale da će braniti jedna drugu od napada.

Ovo je potvrdilo Salivenove navode da će razgovori u NATO biti fokusirani na kolektivnu bezbednost, uključujući suprotstavljanje Kini i njenom brzom vojnom usponu.

- Ne ulazimo u novi Hladni rat i Kina nije naš protivnik niti neprijatelj. Ali moramo da se zajedno, kao alijansa, okrenemo ka izazovima koje uspon Kine predstavlja po našu bezbednost – rekao je Stoltenberg.

BBC ukazuje da je Kina jedna od vodećih svetskih ekonomija i vojnih sila, čija vladajuća Komunistička partija čvrsto drži politiku, svakodnevni život i većinu društva u svojoj šaci.

Zašto je NATO zabrinut?
NATO je sve zabrinutiji zbog rastućih vojnih sposobnosti Kine, koju vidi kao pretnju bezbednosti i demokratskim vrednostima svojih članica. Poslednjih godina alijansa motri i na kineske aktivnosti u Africi. Kineski predsednik Si Đinping je pre tri godine izjavio da njihov novac u Africi nije namenjen za "beskorisne projekte".

Zapad se plaši da Kina želi da uspostavi vojne baze na kontinentu, gde drži zajedničke vojne vežbe s Rusijom.

- Kina nam se približava. Vidimo ih u sajber prostoru, vidimo Kinu u Africi, ali takođe vidimo kako Kina uveliko ulaže u našu ključnu infrastrukturu - rekao je generalni sekretar pakta uoči samita.

Ovakvi navodi i sam fokus samita govore da je Kina prva briga NATO pakta a posebno SAD i Bajdena.

- Ovde nije reč o tome da "NATO ide u Kinu". Ovde je reč o tome da "Kina dolazi u Evropu i da moramo nešto da uradimo oko toga" – istakla je Klaudija Mejdžor, analitičarka Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove”.

“Fajnenšel tajms” piše da su zajedničke vojne vežbe s Rusijom 2015. prvi put dovele kinesku mornaricu u Mediteran i srce Evrope. Od tada je Kina izgradila najveću pomorsku flotu u svetu i investira u ključnu evropsku infrastrukturu, uključujući luke i telekomunikacione mreže, u okviru svoje inicijative "Pojas i put".

Članice NATO su podeljene oko toga kako se postaviti prema Kini. Njene zajedničke vojne vežbe s Rusijom podigle su noge obrve u paktu, a Centar za Novu američku bezbednost je u izveštaju iz januara upozorio da "tamo gde su ruski i kineski interesi usklađeni, Moskva i Peking mogu eventualno da koordinišu svoje zajedničke sposobnosti da izazovu američku spoljnu politiku".