Na komentar Stouna da se "Tramp nalazi u džepu Kremlja" Putin je nasmejao.

Komentarišući reči bivše američke kandidatkinje za predsednika Hilari Klinton, koja je Putina uporedila liderom Trećeg Rajha Adolfom Hitlerom, ruski predsednik je naveo da od strane Rusije, takođe, može da se nađe niz poređenja delatnosti američkih političara, ali Moskva pokušava da se uzdrži od ekstremnih izjava.

"Nema u tome ništa novo. Mi se lično poznajemo. Ona je energična žena. Mi, takođe, možemo da nađemo svakakva poređenja, ali se iz političke kulture uzdržavamo od ekstremnih izjava", rekao je Putin.

U martu 2014. godine, televizija CNN je javila da je Klintonova, govoreći u kontekstu Krima, povukala paralelu između Putina i Hitlera. Ona je tada tvrdila da Putinove reči o potrebi da se zaštiti ruski narod podsećaju na Hitlerova akcije, koji je govorio da mora da štiti ljude sa nemačkim korenima koji žive u istočnoj Evropi.

Putin je rekao da će Rusija dati adekvatan odgovor na akcije NATO-a da bi očuvala strateški balans, istovremeno potrošivši manje novca i ne na uštrb efikasnosti.

"Za Rusiju postoje dve pretnje. Prva je razmeštanje ovih protivraketa u neposrednoj blizini naših granica u istočnoj Evropi, a druga pretnja je da protivraketni bacači za nekoliko sati mogu da se pretvore u lansere za udarne rakete. U istočnoj Evropi, na vodi, na moru, biće postavljeni na brodovima koji će dežurati na Sredozemnom moru i severnim morima i staviće na Aljasku", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, Rusija je sada praktično okružena PRO.

"U stvari, to je još jedna gruba velika strateška greška naših partnera, jer će sve ove akcije Rusija dati adekvatan odgovor i to neće značiti ništa drugo do još jedan krug trke u naoružanju. Pti tome će naš odgovor biti mnogo jeftiniji. Ona (tehnologija) je možda negde grublja, ali će biti efikasna. I mi ćemo očuvati taj takozvani strateški balans. Balans je veoma važna stvar", rekao je Putin.

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ita enim vivunt quidam, ut eorum vita refellatur oratio. Quid ait Aristoteles reliquique Platonis alumni? Duo Reges: constructio interrete. Hanc quoque iucunditatem, si vis, transfer in animum; Igitur ne dolorem quidem. Itaque sensibus rationem adiunxit et ratione effecta sensus non reliquit. Post enim Chrysippum eum non sane est disputatum.

OTVORENO PISMO ŽELJKA MITROVIĆA vlasniku KURIRA i novopečenom političaru ALEKSANDRU RODIĆU

On je, takođe, istakao da širenje NATO-a i raspoređivanje sistema protivraketne odbrane u Evropi primorava Rusiju da na to reaguje, preneo je Sputnjik.

Govoreći o širenju alijanse, ruski lider je istakao da umesto toga mogu da se sklapaju sporazumi o bezbednosti i uzajamnoj pomoći ukoliko zemlje osećaju da su u opasnosti.

Putin je dodao da je nakon što se raspao Sovjetski Savez, a Iran odustao od nuklearnog programa, nema smisla za raspoređivanjem PRO i proširivanjem pakta.

Veći deo intervjua objavljenog u utorak bio je posvećen odbeglom uzbunjivaču Edvardu Snoudenu, koga je Putin nazvao "hrabrim, pa čak i malo nesmotrenim" čovekom.

Predsednik Rusije je istakao da Snouden "nije nameravao da nam daje neke informacije".

"On je pozvao na zajedničku borbu. A kada je postalo jasno da mi još nismo spremni za to, verovatno ću mnoge razočarati, rekao sam da to nije za nas. Mi i bez toga imamo komplikovane odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, ne trebaju nam dodatne komplikacije. On je samo otišao i nestao", rekao je Putin.

On je kazao da je prvi kontakt sa Snoudenom održan još u Kini, gde je on pobegao iz SAD.

"A zatim su mi saopštili da je gospodin Snouden u avionu koji je trebalo da se prizemlji u Moskvi i nakon toga on treba da pređe u drugi avion i dalje da odleti za Latinsku Ameriku. Ali, ispostavilo se da zemlje u koje je hteo da leti, kao prvo, ne žele da ga prihvate, a kao drugo, ova informacija nije od nas, već iz drugih izvora odmah dospela medije i postalo je jasno mu nec?e tek tako dozvoliti da bilo gde odleti", rekao je Putin.

Tako se, prema rečima ruskog predsednika, bivši agent NSA našao u Moskvi u delu za tranzitne putnike.

"I onda smo mu dali privremeni azil", dodao je šef ruske države.

Putin nije odgovorio na pitanje da li ga je tadašnji američki predsednik Barak Obama zvao u vezi sa Snoudenom.

"Ne želim da govorim o tome. To je stvar poverljive prirode", istakao je Putin.

Tokom razgovora dotaknuta je i tema Ukrajine.

"Filozofija međunarodne američke politike u ovom regionu je u tome da je neophodno da se ni u kom slučaju ne dozvoli približavanje Ukrajine i Rusije, jer u tome neko vidi nekakvu pretnju. Neko smatra da je to izvor rasta moći Rusije i da treba po svaku cenu sprečiti približavanje Rusije i Ukrajine", naglasio je Putin.

Predsednik Aleksandar Vučić u četvrtak u 18.00 časova objavljuje ime mandatara

Istovremeno, i u SAD i u Evropi postoje oni koji su delovali polazeći od različitih shvatanja, a ne slobode izbora ukrajinskih državljana, dodao je ruski predsednik.

"Podrška radikalnim elementima u Ukrajini, nacionalističkim elementima, ona sa stanovišta takvog pristupa predstavlja siguran dobitak. Prema tome, u tom smislu, onaj ko je to učinio je postigao svoj cilj, oni su to uradili savršeno. Svaka im čast", rekao je Putin.

Prema rečima predsednika Rusije, "ukoliko se na ovaj problem pogleda malo šire, a ne sa stanovišta neposredne konfrontacije i okupljanja oko sebe satelita na osnovu neke spoljne pretnje, već ako pogledate na razvoj svetske zajednice? pogledate 25 godina unapred kako se razvija situacija u svetu, onda bi trebalo da se promeni filozofija međunarodnih odnosa".

Stoun je pune dve godine snimao seriju razgovora sa Putinom u ukupnom trajanju od preko 19 sati i stvorio, kako je najavljeno, "dosad neviđeni materijal o ruskom predsedniku", koji se u Americi emituja četiri večeri zaredom, od 12. do 15. juna.