Serijske ubice su bolesni otpadnici od društva, manijaci koje je lako prepoznati po neobičnom ponašanju i neuklapanju u normalan svet, čudaci dan i noć opterećeni jedino i isključivo prolivanjem krvi... Tako mnogi doživljavaju ljude, ili pre zveri, poput Teda Bandija, Mihaila Popkova, Andreja Čikatila, Denisa Rejdera...

Međutim, to je zato što nešto o njima saznamo tek nakon hapšenja, kad je lako reći da im se „iz očiju vidi zlo”. Većina tih ubica je, to je jasno, godinama ili čak decenijama živela prilično normalne živote, iz kojih je iskakala samo povremeno - da bi silovala, ubila i iskasapila nekoga, a onda bi se vraćali u rutinu. O tome najbolje svedoče priče njihovih supruga.

Sibirski Vukodlak

Kad je Mihail Popkov (1964-) uhapšen 2012, mnogi su bili iznenađeni otkrićem da je bivši policajac, koga su kolege zvale „nasmejani Miša”, serijski ubica. I dok su ruski mediji pisali o njemu kao o Angarskom Manijaku, a zapadni kao o Sibirskom Vukodlaku, niko nije bio šokiran kao njegova porodica - supruga Elena i ćerka Jekaterina. Kako su svi tvrdili, on je bio uzoran porodični čovek i niko od njih nije imao ni ideju o tome da on noću, i to od 1992, obilazi mračne delove zabačenih sibirskih naselja, zavodi devojke i žene, a zatim ih siluje i ubija. A ubio ih je, utvrđeno je na suđenjima, čak 84, što ga čini trećim najsmrtonosnijim serijskim ubicom u istoriji.

- Moja supruga i ćerke verovale su da sam dobar muž i otac, i zaista je tako i bilo. S druge strane, ubijao sam i to sam pažljivo skrivao od svih - rekao je Popkov na suđenju.

Verovatno zato, one su sve vreme suđenja čvrsto stajale uz njega.

- Uvek sam mislila da imam idealnog muža. Sve slobodno vreme provodio je sa mnom i našom ćerkom. Voleo je da kuva, skoro da nimalo nije pio alkohol, trenirao je... Često smo zajedno vozili bicikle, skijali... Obožavao je ćerku. U braku smo 28 godina. Da sam sumnjala u bilo šta, naravno da bih se razvela. Podržavam ga i verujem mu. Da ga sada oslobode, ne bih rekla ni reč, nastavili bismo da živimo zajedno. On mi nikad nije učinio ništa loše. Znam da je sve priznao na sudu, ali nam je uvek posle suđenja sve to demantovao. Kad ga je naša ćerka upitala o svemu, rekao joj je: „Katja, znaš da je sve ovo bajka, izmišljotina. To je sistem, radio sam u tom sistemu, znam kako funkcioniše” - ispričala je Elena za Sajberijan tajms 2015.

Očeva nevinost

Ipak, slučaj iz 1998, kad je jedna žrtva - Svetlana M. - uspela da pobegne od Popkova, a zatim ga prijavila policiji, pokazuje da Elena nije baš uvek bila van tokova njegove ubilačke karijere. Tada je upravo ona policiji rekla da je njen muž bio kod kuće iako nije, već je na jednom sporednom putu devojci razbio glavu o drvo.

Ćerka Jekaterina je rekla da će jednog dana dokazati očevu nevinost.

- Ne verujem ni u jednu reč. Znam ga celog života, 25 godina smo zajedno šetali, vozili bicikle, išli u radnje, čekao me je posle škole... Zajedno smo skupljali modele automobila. Želela sam da budem kriminolog, pa sam čitala knjige o hvatanju serijskih ubica i kako ih klasifikuju. Tata ne pripada nijednoj klasifikaciji - on ne izgleda kao neki manijak - ispričala je 2015. za jednu rusku televiziju.

Nakon što je Angarski Manijak osuđen na doživotnu robiju, a sud mu je oduzeo i čin poručnika, kao i policijsku penziju, Elena i Jekaterina su prodale stan u Angarsku i preselile se u neki drugi kraj najveće zemlje sveta.

Crveni Trbosek

Nije mnogo drugačija priča o još jednom serijskom ubici s tih prostora - Andreju Čikatilu (1936-1994) ili Crvenom Trboseku. Ovaj nastavnik ruske književnosti smatra se jednim od najbrutalnijih serijskih ubica. Svaku od svoje 52 žrtve je vezivao, grizao po telu, tukao i silovao jer je samo tako osećao seksualno uzbuđenje. Nakon ubistva svakoj ženi i devojčici iskopao bi oči jer je, kako je rekao, verovao da se u njima ucrtao njegov lik. Ipak, njegova supruga Feodosija Faina o njemu je tokom suđenja uvek govorila kao o gotovo idealnom mužu.

U nekoliko Čikatilovih biografija navodi se da su se njih dvoje upoznali 1963. i to tako što ih je spojila Andrejeva sestra. Samo mesec i po kasnije su se venčali.

- Faina je opravdano smatrala sebe srećnom ženom koja se dobro udala. Čikatilo, za razliku od supruga njenih sestara i drugarica, nije pio, nije pušio, nije pravio skandale i u svemu je bio muž za primer. Čak je skupljao i novac za kola, pa su ubrzo imali „moskvič”, što je izazivalo ljubomoru rođaka. Ljudi bliski porodici govorili su da je Faina glava porodice, a da ju je on slušao bez pogovora - piše Ruska semerka.

Čak je i njegov sin Jurij nakon što su otkriveni jezivi zločini tvrdio da je njegov otac bio idealan. Ipak, kad se malo detaljnije pogledaju njihovi životi, jasno je da nije baš tako.

U ranama i krvav

- Pre venčanja nismo imali odnose. Od prve bračne noći osećala sam njegovu seksualnu slabost. Nije mogao da ima seksualni odnos bez moje pomoći. Mislila sam da je razlog tome njegova stidljivost - rekla je Faina tokom saslušanja.

To, naravno, nije bilo jedino što bi ukazalo da se iza maske uzornog supruga i oca krije zver. Tokom sedamdesetih godina Čikatilo je nekoliko puta morao da menja škole u kojima je radio, i to zato što je seksualno napadao svoje učenice i učenike. Tek 1981. mu je konačno zabranjeno da radi kao nastavnik. Faina je sve to vreme bila uz njega. Kako je kasnije tvrdila, nije verovala da bi njen muž, koga seks nije ni zanimao, mogao da bude seksualni predator.

Verovala mu je i nakon što se zaposlio u fabrici i često se sa službenih putovanja vraćao u ranama i s krvavom odećom. A podržala ga je čak i kad je Čikatila njihova ćerka optužila da je pokušao da siluje i njenog sina.

Faina, koja je do kraja tvrdila da nije znala ništa o zločinima svog muža, čak mu je dala alibi za jedan zločin - ubistvo deteta.

- Uredio sam mu susret sa ženom. Ona nije želela da ga vidi, ali sam je molio. Čikatilo je spustio pogled čim ju je video. Rekla mu je: „Kako je, Andrej?” Tek tad je pogledao ka njoj: „Fenečka, nisam te slušao. Rekla si da odem kod doktora, ali nisam te slušao” - ispričao je inspektor Amurkan Jandijev.

Gej konzervativac

Da žene monstruma nekad jednostavno ne žele da shvate ili same sebi priznaju istinu, možda najbolje ilustruje slučaj Herba Baumajstera (1947-1996) i njegove supruge Džuli. Ovaj Amerikanac, kriv za najmanje 11 ubistava, veći deo života bio je čudak s bizarnim navikama zbog kojih je nekoliko puta završio i u psihijatrijskim ustanovama. Uprkos tome, uspeo je da se oženi. Njegova supruga Džuli ga je uvek opisivala kao dobrog i brižnog oca njihovo troje dece, koji im je pomagao s domaćim, spremao hranu za školu, vodio ih na igralište... I postizao da vodi relativno uspešan biznis i predstavlja se u javnosti kao smerni hrišćanin i konzervativni republikanac.

Međutim, Herb je noći koristio da obilazi gej klubove, zavodi mladiće i ubija ih. Da stvar bude još gora, mnoge od žrtava je sahranjivao upravo na svom imanju. I jednom je njegov sin iskopao lobanju jedne od žrtava i doneo je majci. Kad je upitala Herba zašto imaju to na imanju, on je rekao da je reč o školskom skeletu njegovog oca, doktora.

- Džuli je kasnije priznala da su njih dvoje imali seksualni odnos samo šest puta za 25 godina, kao i da nikad nije videla svog supruga golog. Bila je žena koja mu je preterano verovala. Mislim da je duboko u sebi bila zavisna od njega i jednostavno je odlučila da ne vidi signale koji su ukazivali da on nije baš normalan - ispričao je svojevremeno detektiv Virdžil Vandagrif.

Dojka kao teg

Među neverovatnijim pričama je ona o Džeromu Brudosu (1939-2006), četvorostrukom ubici, i njegovoj ženi Darsi. Ona je imala samo 17 godina kad se udala za njega i nije joj bilo nimalo čudno što ju je terao da sve kućne poslove radi bez odeće i samo u cipelama s visokim potpeticama, kao ni to što je i sam voleo često da se oblači u žensku odeću. Bez pogovora je pristala i na to da ne ulazi u podrum, u kom je Džerom čuvao odeću ubijenih žena, a kad je jednom na radnom stolu svog supruga našla odsečenu žensku dojku napunjenu smolom, koju je koristio kao teg za papir, poverovala je da to nije ništa čudno.

I Pola Rejder je svog supruga Denisa (1945-), ozloglašenog BTK Ubicu, upoznala u crkvi 1970. Imali su dvoje dece i vodili prilično običan život sve do 2005, kad je Denis uhapšen zbog najmanje 10 ubistava. Međutim, tokom tog života koji su obeležili redovni odlasci u crkvu, Pola je našla pesmu koju je njen muž napisao o jednoj od žrtava, a dok su gledali vesti o njegovim zločinima, izjavila je da on i BTK Ubica prave iste pravopisne greške. Međutim, ništa od toga nije je učinilo dovoljno sumnjičavom da išta preduzme.

Verovatno najčudnija je priča o Kerol Hof, ženi Džona Vejna Gejsija (1942-1994), Klovna Ubice. Par se venčao 1972, brzo nakon njenog razvoda od prvog muža. Iako je imala dve ćerke, uselila se kod Gejsija i godinama joj nije bilo čudan smrad leševa iz podruma kuće, zbog čega su gosti prestali da dolaze kod njih. Kako navode američki mediji, on je sve objašnjavao pojavom pacova, kao i vlagom, i ona nije mnogo sumnjala u to. Nije joj bilo previše čudno ni to što je svuda po kući ostavljao gej magazine i dovodio u kuću dečake s kojima je bio u vezi, a od kojih je jedan čak i živeo s njima pre nego što ga je ubio. Kad je otkriveno da je ubica koji je je u tom podrumu krio čak 33 tela, Kerol se razvela od njega.

Ne žive u kanalizaciji

Pet Braun u knjizi „Ubijanje iz zabave, unutar uma serijskih ubica” tvrdi da serijske ubice vode „prilično normalan život” između ubistava.

- On ne živi u kanalizaciji i pojavljuje se samo kako bi silovao i ubijao. On kosi travnjak, ide na posao, jede... Nije mašina koja se 24 sata dnevno bavi samo ubijanjem. Ovi nedruštveni čudaci uspevaju da nađu žene spremne da budu s njima u dugim vezama. Mlade žene uglavnom misle: „Ne mogu da ga menjam. U dubini duše on je stvarno dobar (samo kad bi prestao da me udara).” Starije opravdavaju bizarno ponašanje govoreći: „Imao je težak život, potrebna mu je žena koja će da ga razume (a i ja dugo nisam imala nikog).” Nije da žene ne vide čudno ponašanje svojih ljubavnika serijskih ubica, već samo smatraju da su pozitivne strane bitnije od negativnih. Primera radi, žena serijskog ubice Majka Debardelebena tvrdila je da nije imala pojma kakav je kad su se venčali. Međutim, na prvom sastanku joj je pokazao falsifikovnu ličnu kartu, na drugom falsifikovani novac i time se hvalio. Uprkos tome, ona se udala za njega i posle se čudila kako je njen muž takav. Nekada, doduše, serijskim ubicama su potrebne godine da nađu takve žene, pa su dugo samci. Kad konačno nađu ženu spremnu za sve, njoj ne smeta teg za papir napravljen od ženske dojke ili smrznuto stopalo u zamrzivaču - piše on.