Vojska Mjanmara je i dalje velika misterija i o njoj se jako malo zna, a posebno o generalima i organizaciji. Ono što jeste poznato svima je ogroman uticaj vojske na vlast u ovoj azijskoj državi i česta preuzimanja upravljanja državnim poslovima.

Mjanmarska vojska vladala je gotovo čitavih 50 godina, nakon puča izvedenog 1962. godine, a sebe je postavila kao jedinog čuvara nacionalnog jedinstva.

Kao jedna od arhitekata mjanmarskog Ustava iz 2008, vojska je ostala jedan od glavnih aktera tamošnjeg političkog života.

Po tom Ustavu, vojsci pripada 25 procenata poslaničkih mesta, bez biranja, a vojni lideri su ti koji imenuju ministre unutrašnjih poslova, odbrane i kontrolu granice.

Drugim rečima, vojni vrh držao je neke od ključnih pozicija u državi, a vladajuća partija NLD i njena liderkaAung San Su ći nemalo puta su bili meta oštrih Kritika vojnog vrha.

Iza jutrošnjeg puča stoji general Min Aung Hlaing, 64, koji je do sada držao “nizak profil”, odnosno nije se javno mešao u politički život Mjanmara.

Studirao je parvo na Jangonskom univerzitetu 1972-1974, a prema izjavama njegovih tadašnjih kolega uvek je bio tih i držao se po strani.

Vojnu akademiju upisao je tek iz trećeg pokušaja 1974, a prema nekim podacima bio je sasvim prosečan kadet.

Njegovo napredovanje u vojsci išlo je polako i regularno, kazali su svojevremeno Rojtersu njegove kolege iz vojske.

Na javnu scenu stupa 2011, u okviru demokratske tranzicije zemlje, a do 2016. general se transformisao iz vojnika u političara.

Počeo je s objavama na Fejsbuku i za kratko vreme prikupio na stotine hiljada pristalica, dok njegova uloga postaje veoma važna u slučaju proterivanja i veopma nehumanog postupanja sa Rohindža muslimanima.

Iako se očekivalo da se povuče s vodeće pozicije u mjanmarskoj vojci 2016, on to nije učinio.

Tada i nastupa kriza s Rohindža Muslimanima. Tokom 2017, nakon vojnog udara, preko 730,000 te manjine izbeglo je u susedni Bangladeš.

Istražioci UN naveli su u svom izveštaju da progon Rohinža aam elemente genocida, da su oni masovno ubijani i mučeni na posebno okrutne načine.

Kao odgovor na takve akcije vojske, UN su uvele sankcije protiv generala Aung Hlainga I još trojice vojnih zvabničnika 2019. Takođe u toku je I nekoliko sudskih procesa pred međunarodnim su dovima u kojima se on povezuje s takvim nedelima.