To je u petak otkrila sekretar Bele kuće za štampu Džen Psaki, kao direktno zvanično priznanje opasnosti po državnu bezbednost od američkih ekstremista podstaknutih radikalnom ideologijom na nasilna zlodela. Uključenost u tu analizu direktora odeljenja državne obaveštajne službe, osnovanog posle napada 11. septembra 2001. radi sprečavanja međunarodnog terorizma, ukazuje da američke vlasti tragaju za načinom za suzbijanje nasilja domaćih ekstremista.

Procena opasnosti koju koordiniraju državna obaveštajna služba, FBI i Odeljenje za državnu bezbednost, biće osnova za razvoj politike za rešavanje tog problema, rekla je Bela kuća. Pored toga, Vlada će raditi na koordinisanom pristupu društvenim medijima i radikalizaciji, rekla je ona.

"Napad na Kapitol 6. januara i tragične smrti i razaranje podvukli su ono što svi znamo: jačanje domaćeg nasilnog ekstremizma ozbiljna je i rastuća pretnja po državnu bezbednosti", rekla je Psaki i dodala da će se Vlada suprotstaviti tom problemu sredstvima, politički, ali uz "poštovanje Ustavom zaštićene slobode govora i političke aktivnosti".

Pobuna na Kapitolu, koja je prošle nedelje dovela do drugog postupka za smenjivanje Trampa, pokrenula je pitanja da li je aparat državne bezbednosti koji se godinama agresivno bori protiv stranih terorističkih grupa i njihovih sledbenika u Americi, adekvatno opremljen da u SAD odgovori na opasnost od domaćeg ekstremizma. To pitanje je ranije periodično postavljano posle raznih napada, uključujući masakr u sinagogi u Pitsburgu, kada se raspravljalo o tome da li je potreban poseban zakon za suzbijanje domaćeg terorizma.

Direktor FBI-a Kris Raj je prošle jeseni rekao da je protekle godine najsmrtonosnije bilo nasilje antivladinih aktivista, poput anarhista i pripadnika samozvanih "milicija".Stanje policijskih snaga je pod lupom jer je nasilna gomila Trampovih pristalica 6. januara pregazila policiju i upala u Kapitol zbog čega je za sada optuženo više od 150 ljudi.