Eriko Kobajaši je četiri puta pokušala da se ubije. Prvi put je imala samo 22 godine i radila je puno radno vreme u izdavaštvu, ali nije zaradila dovoljno za plaćanje kirije i hrane u Tokiju.
„Bio sam zaista siromašan“, kaže Kobajaši, koja je proveo tri dana u bolnici u nesvesti nakon pokušaja samoubistva. Do danas je 43-godišnja Kobajaši pisala knjige o svojim mentalnim problemima i ima stalni posao u nevladinoj organizaciji. Ali koronavirus vraća stres koji je nekada osećala, piše CNN.
"Moja plata je smanjena i ne vidim svetlost na kraju tunela. Stalno osećam krizu koja bi se mogla dogoditi ako ponovo završim u siromaštvu", kaže Kobajaši.
Stručnjaci su upozorili da bi pandemija mogla dovesti do krize mentalnog zdravlja. Masovna nezaposlenost, socijalna izolacija i anksioznost uzimaju danak ljudima širom sveta.
U Japanu vladine statistike pokazuju da je više ljudi umrlo od samoubistava u oktobru nego od covida-19 od početka godine. Prema japanskoj nacionalnoj policijskoj agenciji, mesečni broj samoubistava u oktobru porastao je na 2153. Do petka je covid-19 odneo ukupno 2.087 života.
Japan je jedna od retkih zemalja koja blagovremeno objavljuje podatke o samoubistvima. Najnoviji podaci iz SAD, na primer, datiraju iz 2018. godine. Japanski podaci takođe mogu pružiti drugim zemljama uvid u uticaj pandemijskih mera na mentalno zdravlje i koje su grupe u najvećem riziku.
"Nismo imali ni zaključavanje, a efekat covid-a je prilično minimalan u poređenju sa drugim zemljama. A opet imamo veliki porast samoubistava. To sugeriše da bi druge zemlje mogle zabeležiti sličan ili još veći porast samoubistava u budućnosti", kaže Mičiko Ueda , vanredni profesor na Univerzitetu Vaseda u Tokiju.
Japan se već dugo bori sa jednom od najviših stopa samoubistava na svetu. U 2016. godini Japan je imao stopu smrtnosti od samoubistava od 18,5 na 100.000 stanovnika, što je odmah iza Južne Koreje kada je reč o zapadnopacifičkom regionu, što je gotovo dvostruko više od godišnjeg proseka od 10,6 na 100.000 stanovnika.
Iako su razlozi za tako visoku stopu samoubistava složeni, kao glavni faktori navode se dugo radno vreme, pritisak u školama, socijalna izolacija i kulturna stigma oko problema mentalnog zdravlja.
Ali tokom deset godina do 2019. godine broj samoubistava počeo je da pada i dostizao je 20.000 godišnje, prema japanskom Ministarstvu zdravlja, najnižem od 1978. godine, kada se vodila statistika. Izgleda da je pandemija preokrenula taj trend, a porast samoubistava nesrazmerno je pogodio žene.
Iako muškarci čine većinu samoubistava, broj žena koje sebi oduzimaju život se povećava. U oktobru je broj samoubistava žena bio 83 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine. Poređenja radi, u istom periodu broj samoubistava muškaraca porastao je za 22 odsto, piše CNN.
Postoji nekoliko mogućih razloga za to. Žene čine veći procenat honorarnih zaposlenih u hotelijerstvu, ugostiteljstvu i maloprodaji, gde je bilo mnogo otpuštanja. Kobajaši kaže da su mnogi njeni prijatelji otpušteni: "Japan ignoriše žene. Ovo je društvo u kojem su najslabiji prvi prepušteni sami sebi kada se dogodi nešto loše."
U globalnoj studiji na više od 10.000 ljudi, koju je sprovela neprofitna međunarodna humanitarna organizacija CARE, 27 posto žena prijavilo je više problema sa mentalnim zdravljem u poređenju sa 10 posto muškaraca. S obzirom na istovremene finansijske probleme, žene se suočavaju sa sve većim neplaćenim medicinskim računima. Ti zaposleni morali su da preuzmu dodatnu odgovornost za decu kada su škole ili vrtići zatvoreni u pandemiji. Povećana anksioznost zbog zdravlja i dobrobiti dece dodatno je opteretila majke tokom pandemije.
Akari je 35-godišnjakinja koja nije želela da otkrije svoje pravo ime za CNN. Kaže da je stručnu pomoć potražila nakon što je sin šest nedelja završio u bolnici. Njeno stanje se pogoršalo kako se pandemija intenzivirala i brinula se da će njen sin dobiti stan.
"Ranije nisam imao mentalnih problema, ali sada sam stalno zabrinut. Osećam se kao da nema nade i neprestano razmišljam o najgorem scenariju", kaže Akari.
U martu je 21-godišnji student Koki Ozora pokrenuo 24-časovnu metalnu telefonsku liniju za zdravlje pod nazivom „Anata no Ibasho“ (mesto za vas). Rekao je da njegova linija, neprofitna organizacija koja se finansira iz privatnih donacija, prima u proseku više od 200 poziva dnevno, pri čemu veliku većinu poziva dolaze od žena.
"Izgubili su posao, moraju da podižu decu i nemaju novca. A onda pribegavaju samoubistvu", kaže Ozora.
Većina poziva stiže tokom noći, od 22:00 do 4:00. Oko 600 dobrovoljaca širom sveta u različitim vremenskim zonama je budno da odgovori na pozive i poruke. Ali Ozora kaže da nema dovoljno dobrovoljaca da odgovore na sve poruke.
Zbog toga više vole hitne poruke, traže ključne reči poput samoubistva ili seksualnog zlostavljanja. Na oko 60 posto poruka odgovori se u roku od pet minuta, a volonteri razgovaraju sa svakom osobom u proseku 40 minuta.
Anonimno, putem mrežnih poruka ljudi izražavaju svoje unutrašnje borbe. Za razliku od većine drugih linija za mentalno zdravlje u Japanu, koje se fokusiraju na telefonske pozive, Ozora kaže da je mlađa generacija bolja u sms porukama.
U aprilu je, kaže Ozora, većinu poruka poslale majke koje su pod stresom zbog vaspitanja dece, a neke su priznale da razmišljaju o ubijanju sopstvene dece. Danas većina poruka dolazi od žena koje su izgubile posao i imaju finansijske poteškoće ili su izložene nasilju u porodici.
