Bajden je svoj uspeh gradio zahvaljujući inteligenciji i napornom radu, a od senatora "srednje klase" postao je milioner.
Džozef Džo Bajden postao je 46. predsednik SAD. On je pobedio Donalda Trampa osvojivši, do sada, 273 elektorskih glasova, dok je Trampu pripalo 213 elektorskih glasova.
Nekada najmlađi senator, danas je postao najstariji predsednik u istoriji Sjedinjenih Američkih država.
Bajden se rodio 20. novembra 1942. godine, u pensilvanijskom gradu Skrantonu, kao prvo od četvoro dece u katoličkoj porodici raznolikog etničkog porekla - bake i deke su imale englesku, francusku i irsku krv, a majčin otac bio je član Državnog senata Pensilvanije.
Tokom pedesetih godina nekoliko puta su morali da se sele zbog poslovnih nedaća njegovog oca. Situacija je u jednom trenutku bila toliko loša da su morali da budu pod istim krovom sa babom, Džoovom majkom. Potom su se preselili u saveznu državu Delaver, prvo u stan a potom i u kuću u Vilmingtonu, kada je njegov otac napokon uspeo da nađe stabilan i solidan posao u prodaji polovnih automobila.
Kao dete se mnogo napatio jer ga je mučila astma, a i primetno je mucao i to sve do momačkih dana. Problem je uspeo da reši tako što je neumorno recitovao pred ogledalom.
Svoj uspeh gradio je zahvaljujući inteligenciji i napornom radu. Bajden je morao i da radi da bi mogao da se školuje, a studirao je na Univerzitetu u Delaveru gde je diplomirao na odseku istorije i političkih nauka, a zvanje doktora pravnih nauka stekao je na Univerzitetu u Sirakuzi 1968. godine. Iako je bio optužen za plagiranje doktorskog rada, taj podatak je izbrisan iz njegovog dosijea, te je primljen u advokatsku komoru u Delaveru.U jeku Vijetnamskog rata kreće i njegov prvi upliv u politiku. Republikancima nije hteo da se pridruži jer nije voleo Niksona, a demorate jer se "nisu oslobodile konzervativnih rasističkih stavova". Međutim, pristupio je demokratama kada ga je tadašnji poslodavac ubacio u forum na kome se raspravljalo o načinima reformisanja i oživljavanja te partije.
Već krajem 1969. je postao demokratski kandidat na izborima za veće okruga Njukasl, na kojima je pobedio. Na toj poziciji ostaće dve godine, a potom će ostvariti i svoj cilj - da postane senator pre 30. godine života. Na poziciju senatora u Delaveru došao je bez novca i medijske podrške. Kampanju je vodila njegova sestra Valerija dok je ostatak porodice delio pamflete od vrata do vrata. Kampanju je bazirao na obećanjima će se zalagati pravednije oporezivanje, zdravstvenu zaštitu i promene, za izlazak iz Vijetnama, građanska prava i očuvanje životne sredine.
Prva tragedija
Samo nekoliko nedelja nakon izbora u decembru 1972. godine, Bajdenova supruga Nilija, kojom se oženio 1966. i sa njom dobio troje dece, stradala je sa njihovom jednogodišnjom ćerkom Naomi Kristinom u saobraćajnoj nesreći. Kobnog dana Nilija je krenula da kupuje poklone za Božić kada je u njihovo vozilo udario traktor. Sinovi Bo i Robert prošli su s manjim povredama. Pogođen tragedijom želeo je da odustane od senatorske pozicije, ali su ga nagovorili da to ne čini. Samo dvadesetak dana nakon pogibije supruge i ćerke je položio zakletvu i postao šesti najmlađi senator u američkoj istoriji. Iako su mnogi verovali da neće izdržati pritisak i da će na kraju ipak da da ostavku, Bajden to nije učinio. Ostao je posvećen porodici, ali i poslu u Senatu, i svakog dana je putovao satima od Vilmingtona do Vašingtona kako bi stigao na posao. Jedini dan u godini kada ne radi i dalje je 18. decembar, dan kada su mu supruga i ćerka poginule.
Druga ljubav i propala kampanja
Pocepan između posla i podizanja dvojice sinova, Bajden je svoj ljubavni život stavio "na čekanje". Međutim, njegov brat mu ugovara "sastanak naslepo" i tako Džo 1975. godine upoznaje Džil Trejsi Džejkobs, sa kojom se oženio dve godine kasnije i dobio ćerku Ešli Blejzer.Njegov profesionalni razvoj je krenuo sve više da bude pod budnim okom medija. Časopis "Tajm" ga je svojevremeno okarakterisao kao kompulsivno ambicioznog predviđajući mu svetlu budućnost. Karijeru su mu obeležili sukobi sa Reganovom administracijom, a 1987. godine odlučio je da ode korak dalje i objavio je svoju kandidaturu za demokratsku predsedničku nominaciju.
Kampanja je počela odlučno, a onda je doživela potpuni krah zbog loših odnosa u njegovom timu, kao i činjenica da je neko iskopao informaciju o plagijatu u Sirakuzi. Bio je optužen i da je plagirao govor Nila Kinoka (lider britanske Laburističke partije, prim. aut.), koristeći njegove fraze u svom govoru, te da je izmenio pojedinosti iz porodične istorije kako bi bile identične Kinokovoj priči. Iako je Bajden rasplakao slušaoce tokom govora, kasnije se ispostavilo da je mnoge rečenice ukrao od Kinoka, a da ga nigde nije ni pomenuo...Ovu krizu nije mogao da preživi i odlučio je da se povuče iz trke... Ipak Odbor za profesionalnu odgovornost Delaverskog vrhovnog suda oslobodio je Bajdena svake krivice oko plagiranja.
Borba za život
Povlačenje iz predsedničke trke nije bila jedina muka za Bajdena. Ubrzo se susreo sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, zbog kojih je pola godine morao da se povuče iz političkih voda. Ispostavilo se da su glavobolje i bolovi u vratu koje je osećao tokom kampanje posledica aneurizme. Nekoliko puta je operisan i život mu je bukvalno visio o koncu.
Oporavak, dalji usponi i padovi
Nakon dugog oporavka ponovo se posvetio poslu. Devedesetih godina odigrao je ključnu ulogu u pisanju brojnih zakona, među kojima je i Zakon o nasilju nad ženama, koji je prema rečima Bajdena, njegovo najznačanije dostignuće za više od tri decenije koliko je proveo u Senatu.Ostaće upamćen i kao verni saborac Bila Klintona protiv čijeg opoziva je glasao. Bio je aktivan i tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Žestoko je podržavao mešanje NATO u sukobe u Jugoslaviji. Još u ranoj fazi balkanskih konflikata, Bajden je predstavljao pristalicu aktivne, i po potrebi agresivne spoljne politike SAD na Balkanu. Među prvima je Slobodana Miloševića nazvao ratnim zločincem. Zalagao se za prekid sankcija na uvoz oružja prema srpskim protivnicima i za održavanje vojne obuke bosanskim muslimanima. Njegov uticaj na Klintona i zalaganje za ratnu opciju, bili su odlučujući za vojno angažovanje NATO-a u vazdušnim operacijama na Balkanu.
Na poziciji senatora proveo je najviše godina u istoriji Delavera. Ponovo je ponovo ušao u predsedničku trku 2007. godine, ali je ostao u senci Hilari Klinton i Baraka Obame. Iz trke se povukao u januaru 2008. godine.
Foto: Tanjug AP/Chris O'Meara
Neskromni brbljivac postao desna ruka Obame
Uprkos neuspesima u kampanji, Bajden je oduvek slovio za vrsnog učesnika u svakoj debati. Mnogi su za njega rekli da je samouvereni brbljivac "koji zna da proda robu", aludirajući na njegovo skromno poreklo iz trgovačke porodice.Upravo je ovakvo Bajdenovo ponašanje išlo Baraku Obami na živce, ali je u nekom trenutku shvatio da od njega može mnogo da nauči, te je odlučio da ga izabere za svog potpredsednika što je, kako mnogi veruju, Obami i donelo pobedu na predsedničkim izborima. Za osam godina potrpedsednikovanja Bajden je uradio mnogo, pa zato svi danas kažu da je Obama svojevremeno načinio mudar potez prihvatajući Džoa u svoj tim.Njegove sposobnosti pregovaranja sa republikancima u kongresu su pomogle u donošenju zakona kao što je Zakon o poreskim olakšicama, reautorizaciji osiguranja od nezaposlenosti i stvaranju radnih mesta iz 2010, koji je razrešio poreski zastoj, kao i Zakona o budžetskoj kontroli iz 2011, koji je razrešio krizu koja je te godine nastala usled dostizanja maksimalnog dozvoljenog zaduženja Sjedinjenih Država...
Od siromaha do milionera
Uspeo ili ne da izvuče Ameriku iz finansijske krize, jedno je sigurno, Bajden je sebe materijalno osigurao. Čovek koji je decenijama slovio za "senatora srednje klase", a jedno vreme i drugog najsiromašnijeg senatora u SAD, uspeo je sebi da obezbedi milione.Prema nedavnim procenama Bajden, koji je za vreme potpredsednikovanja zarađivao oko 225.000 dolara godišnje, sada je "težak" oko 9 miliona dolara. Američki mediji pišu da ima oko 4 miliona dolara samo u nekretninama, jer on i supruga Džil poseduju dve kuće u Delaveru, i imaju investicije vredne bar još toliko, kao i milionsku federalnu penziju.Sada će Bajden zarađivati oko 400.000 dolara godišnje, a Džil je rekla da će nastaviti da radi.
