Predstavnički dom čini 435 kongresmena koji se biraju na mandat od dve godine sa mogućnošću neograničenog broja reizbora.
Članovi se biraju na direktnim izborima, a svaki od članova Predstavničkog doma predstavlja jednu od federalnih država SAD u kojoj je izabran. Broj mesta predviđenih za svaku federalnu državu raspoređuje se prema broju stanovnika uz uslov da je zastupljen minimalno jedan predstavnik.
Uslovi za izbor u Predstavnički dom podrazumevaju da kandidat ima najmanje 25 godina života, da je državljanin SAD najmanje sedam godina i stanovnik federalne države koju predstavlja. Članove Predstavničkog doma najčešće zovemo kongresmenima. Stranačka disciplina, odnosno tendencija glasanja svih članova jedne partije na isti način, nije toliko izražena u Predstavničkom domu, upravo zbog činjenice da se kongresmeni moraju suočiti sa izborima svake dve godine, zbog čega, kad se nađu u situaciji da su interesi političke stranke i okruga koji predstavljaju suprotstavljeni, najčešće glasaju u interesu svojih okruga.
Predstavničkim domom predsedava spiker za koga se obično bira šef poslaničke grupe partije koja ima većinu i često ima ključnu ulogu u dešavanjima u Domu.
Dominanti element organizacije Predstavničkog doma je sistem odbora gde je članstvo podeljeno u specijalizovane grupe nekog od 28 odbora. Poslednji izbori za Predstavnički dom održani su 6. novembra 2018. godine, a kako se održavaju na svake dve godine, naredni će biti održani 3. novembra 2020. godine.Nakon poslednjih izbora 116. saziv Kongresa je počeo sa radom 3. januara 2019. godine. U ovom sazivu Kongresa, trenutno, većinu imaju demokrate sa 232 mesta u Predstavničkom domu dok republikanci imaju 197. Jedan kongresmen se izjašnjava kao nezavisan, dok je pet mesta upražnjeno, četvoro je podnelo ostavku, dok je Ilajdža Kamings umro.
Funkciju spikera Predstavničkog doma obavlja Nensi Pelosi iz redova Demokratske partije. Kuriozitet je da je kongresmenka Pelosi prva žena spiker.
Posebno značajno ovlašćenje Predstavničkog doma jeste ekskluzivno pravo za pokretanje procesa impičmenta federalnih službenka, među kojima i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ostali su upamćeni slučajevi predsednika Endrua Džonsona, Ričarda Niksona i Bila Klintona, kao i skoro pokrenuti postupak protiv Donalda Trampa, gde su sva četiri predsednika impičovana u Predstavničkom domu.
Nijedan od njih nije opozvan u proceduri koja se pokreće pred Senato.
