Glavna odlika te oluje je da ima karakteristike uragana u smislu kretanja, velike mase, uslovljavanja jakih vetrova praćenih velikom količinom padavina koje mogu biti i do 200 milimetara po metru kvadratnom što je izuzetno velika količina, kaže za Tanjug Goran Mihajlović iz RHMZ-a.

Ta kombinacija vetra i obilnih padavina, pojasnio je, uslovljava probleme u transportu, telekomunikacijama, snadbevanju električnom energijom, vodosnadbevanju...

Naveo je da ovakvi procesi slabe prelaskom na kopno, jer više nemaju izvor vlage koji im daje snagu, i, pre svega je, tipičan za mediteranske zemlje.

Mihajlović objašnjava da su za formiranje snažnih uragana preduslov velika vlažnost vazduha i visoka temperatura mora, ali da Sredozemno more u odnosu na okeane nije tako veliki izvor vlage zbog čega je oluja koja je pogodila Grčku, ipak, slabija od snažnih uragana.

Oluja pod nazivom Janos, koja je danas pogodila zapad Grčke, obarala je drveće i donela kiše koje su poplavile ulice gradova u tom delu zemlje, a na jonskim ostrvima Kefalonija, Zakintos i Itaka došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom.

Na Kefaloniji nema povređenih, ali je nevreme izazvalo materijalnu štetu na kućama, transportnoj infrastrukturi i objektima za snabdevanje vodom, a slične su posledice na Zakintosu i Itaki.

Janos, koji je oko podneva stigao do Peloponeskog poluostrva, slabiji je nego što je isprva procenjeno, a za nekoliko časova bi trebalo da dodatno oslabi i potom krene ka jugu.

Kako tvrde nadležni, on bi mogao da pogodi i centralnu Grčku, gde se očekuju obilne kiše, i da tokom sutrašnjeg dana dospe do šireg područja Atine.