"Čini se da godišnja doba ne deluju na prenos virusa, koji je usmrtio više od 650.000 osoba u svetu i zarazio više od 16 miliona ljudi", izjavila je portparolka organizacije Margaret Haris na kratkom virtuelnom briefingu.

Ona je istakla da je ovo novi virus, koji se ponaša drugačije, te da promena godišnjih doba ne igraju veću ulogu, piše Jutarnji.hr.

Podsetila je na uverenje da je opasnost od zaraze manja leti i ponovila da je "leto problem, jer taj virus voli sva godišnja doba". To je objasnila na primeru SAD-a i Brazila, dve države koje se suočavaju s najvećim brojem obolelih, a trenutno se nalaze u dva različita godišnja doba. Prema tome se i o ovoj epidemiji ne sme razmišljati u smislu virusnih talasa.

"To će biti jedan veliki talas. Ići će malo gore i dole. Najbolje bi bilo da ga odmah poravnate i pretvorite u nešto što vam samo ''zapljuskuje'' nogu", rekla je Haris.

Njeno obraćanje dolazi u trenutku kada širom sveta raste broj slučajeva po izlasku iz blokade. Mnoge vlade razmatraju hoće li biti drugog talasa. Istovremeno one izbegavaju upotrebu mera drugog zatvaranja koje navode kao potpuno uništenje ekonomije.

Britanski premijer Boris Džonson tako o toj meri priča kao o nuklearnoj bombi.

"Svakako ne želim da je iskoristim", rekao je Džonson. Francuski premijer Žan Kasteks bio je jednako oštar.

"Nećemo preživeti, ekonomski i socijalno".

Na drugom kraju sveta novozelandska premijerka Hasinda Ardern rekla je da je dovoljna samo jedna greška da se ponovno izložimo virusu, ali bi vraćanje u državno zatvaranje bila "poslednja mera".

Haris je pozvala na efikasnu primenu mera za usporavanje virusa koja je čini se rekla da ubrzavaju masovna okupljanja.

Pitanje drugog talasa koronavirusa zapravo je pojam koji je sada teško definisati.

Bez dogovorene naučne definicije ''drugi talas'' se koristi za bilo šta od lokalnih izbijanja virusa do nacionalnih kriza, zbog čega ga mnogi stručnjaci nastoje da izbegavaju taj termin.

"Drugi talas nije pojam koji bismo koristili u epidemiologiji u današnje vreme jer virus nije nestao on je u našem stanovništvu, proširio se do 188 zemalja i sve ono što sada vidimo u osnovi je lokalizovani porast i povratak velikog broja slučajeva ", rekla je Linda Bauld, profesorka javnog zdravlja sa Univerziteta u Edinburgu, za Guardian.

Sa svetskog gledišta, pandemija se širi velikom brzinom, i svetski broj slučajeva se u poslednjih šest nedelja udvostručio.

S obzirom na regionalnu rasprostranjenost, čak i unutar pojedinih zemalja postaje sve teže i složenije boriti se protiv virusa. Ono što se može činiti kao drugi talas često su različita područja iste zemlje.

"Ono što vidimo su izbijanja u mnogim zemljama, na primer u pojedinim gradovima u Velikoj Britaniji i drugim mestima. Neki ljudi bi mogli da nazovu ovo talastima, ali ako to učine, gledamo na desetine talasa – tvrdi Kit Nil profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetu Notingem koji smatra da je "drugi talas" postao medijski pojam kao i naučni.

Melisa Hokins, profesorka na američkom univerzitetu je gledajući stanje u SAD rekla da je neprimereno govoriti o drugom talasu na mestima gde je bolest jednostavno neravnomerno napredovala.

"SAD kao celina nije u drugom talasu, prvi zapravo nikada nije prestao. Virus se jednostavno širi među novom populacijom te se ponovno pojavljuje na mestima koja su prerano opustila mere zaštite", napisala je Hokins, što je komentar primenjiv na druge zemlje u kojima se dogodilo ponovno izbijanje virusa.

Kao što ističe Centar za medicinu utemeljenu na dokazima Univerziteta Oksford, koji je ispitao 10 epidemija respiratornih bolesti od 889. godine: "Većina našeg razmišljanja o teoriji drugog talasa potiče od španskog gripa 1918-20 koji je zarazio 500 miliona ljudi širom sveta i navodno je ubijeno oko 20 do 50 miliona".

Talas Covida-19 ne kreće se ritmično. Bolest ne poznaje granice čak i kada su ih vlasti pokušale zatvoriti.

"Talasi su također vidljivi i uglavnom ritmični. Čini se da ne postoji nikakav uzorak ili ritam epidemije, a njihovi dolasci i odlasci (talasa) vidljivi su samo zbog učinaka na ljudsko telo i njihovog uticaja na društvo", rekao je britanski epidemiolog Tom Džeferson počekom epidemije.

Profesor Nil smatra da kako će biti potrebno da prođe vreme da bi identifikovali bilo koji drugi talas. Kod španskog gripa to je bilo očito, ali tek nakon događaja.

"SZO posmatra svetske brojke i one se još povećavaju. Gledajući to kao pandemiju nalazimo se u prvom talasu", rekao je on.