Lekari i sestre u rimskoj bolnici "Kasalpaloco" u tišini se kreću oko pacijenata koji bespomoćno leže u krevetima okruženi aparatima koji im mere vitalne znakove.
Medicinsko osoblje strogo se pridržava sigurnosnih protokola. Svi su od glave do pete u zaštitnim odelima, s rukavicama od lateksa na rukama, maskama i zaštitnim naočarima na licima.
Sestre redovno čiste rukavice dezinfekcijskim gelom. Jedna po jedna izlaze nakratko po dašak svežeg vazduha.
A jedan od pacijenata koji se oporavio je 65-godišnji kardiolog Fabio Biferali koji je proveo osam dana "izolovan od sveta" na odeljenju intenzivne nege.
"Imao sam čudne bolove, kao da mi neko sedi na leđima. Pošto sam lekar, rekao sam samom sebi da je to upala pluća. Ne mogu da govorim o tome da ne zaplačem. Suze mi sad lako dolaze", rekao je Biferali.
Kazao je da mu je pomoglo u bolu to što je lekar.
Foto: Tanjug AP/Luca Bruno
"Terapija kiseonikom je teška, potraga za radijalnom arterijom bolna. Neki drugi očajni pacijenti vikali su, 'dosta, dosta'". Najgore je noću. Nisam mogao da spavam, sobu je preplavila teskoba. Tokom dana dolaze lekari, dolaze sestre, dostavljaju hranu. A noću... noću dolaze noćne more. Smrt vreba", opisao je.
"Kako nisam mogao da spavam, brojao sam udisaje čoveka do sebe pomoću štoperice na mobilnom. Zadao sam sebi da pazim na njega. Tako sam prestao da mislim o sebi", objasnio je.
Seća se da je medicinsko osoblje bilo potpuno prekriveno.
"Mogao sam da im vidim samo oči, brižne oči, i da im čujem glas. Oni su mi ulivali nadu", priseća se.
Kaže da mu je u tim danima najviše nedostajala porodica.
Foto: Tanjug AP/Luca Bruno
"Bojao sam se da ih više nikada neću videti i zagrliti. Dopustio sam da me očaj preplavi", dodaje.
Naglašava da je u ovome naučio važnu lekciju.
"Od sada nadalje, boriću se za javno zdravlje. Ovo se ne sme tretirati kao pokazna vežba i ostaviti u rukama političara. Moramo odbraniti jedan od najboljih zdravstvenih sistema na svetu", zaključio je doktor.
