Mogu li hidroksihlorokin i hlorokin, dva decenijama stara i relativno jeftina leka, biti rešenje za novu pandemiju koronavirusa? Zemlje širom sveta sve više omogućavaju pristup ovim lekovima koji su se stotinama godina koristili za lečenje malarije.

Lekovi su u prvim istraživanjima u Francuskoj i Kini pokazali obećavajuće rezultate u borbi protiv Kovida-19 što je nateralo predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da ih ove nedelje proglasi „Božjim darom” iako stručnjaci pozivaju na oprez dok ne sprovedu obimnija istraživanja kojima bi se potvrdio njihov učinak na bolest koju izaziva koronavirus.

Kina je testirala hlorokin na 134 pacijenta u februaru i utvrdila da je bio efikasan u smanjivanju težine bolesti, ali rezultati još nisu objavljeni. Kineski stručnjak za respiratorne bolesti Žong Nanšan, koji vodi kineski krizni tim za borbu protiv epidemije koronavirusa, prošle nedelje je na konferenciji za novinare rekao da će podaci uskoro biti objavljeni.

U Francuskoj je tim predvođen Didijeom Roultom sproveo istraživanje na 36 obolelih od Kovida-19 i otkrio da je hidroksihlorokin značajno smanjio koncentraciju virusa u grupi koja je primila lek. Učinak je bio posebno izražen kada je korišćen u kombinaciji sa azitromicinom, antibiotikom koji se koristi za sekundarne bakterijske infekcije.

Obećavajući rezultati i istraživanja na malom uzorku koja su do sada sprovedena predstavljaju „sporadične” dokaze prema Entoniju Fauciju iz odeljenja za zarazne bolesti američkog nacionalnog instituta za zdravlje. Tim pre što je kinesko istraživanje na malom uzorku od 30 pacijenata, objavljeno ovog meseca, pokazalo da hidroksihlorokin nije ništa bolji od standardne zdravstvene nege koja podrazumeva odmor u krevetu, nadoknadu izgubljene tečnosti i tome slično.

Jedini način da budemo sigurni je sprovođenje kliničkih istraživanja sa kontrolnom grupom kažu naučnici. Ovakva istraživanja su zlatni standard za postizanje verodostojnih rezultata, ali traju mesecima ili godinama i uključuju hiljade pacijenata često iz čitavog sveta.  U okviru takvih istraživanja ispitanici se dele u grupu koja prima lek i drugu – kontrolnu grupu koja ga ne prima. Pri tome pacijenti ne znaju u kojoj su grupi kako bi se izbegao subjektivni uticaj.

Neutemeljene tvrdnje o delovanju lekova mogu imati nekoliko nepoželjnih uticaja, upozoravaju stručnjaci. Jedan od njih bi mogao biti nestašica hlorokina za ljude kojima je neophodan za lečenje reumatoidnog artitrisa.

Nekoliko zemalja se odlučilo za oprezan pristup u korišćenju ovog leka. Španija je objavila da će do daljnjeg pacijenti sa artitrisom ili lupusom imati prioritet u pristupu tom leku. Francuski ministar zdravlja Olivije Veran je rekao da se ti lekovi smeju koristiti samo u lečenju najtežih oblika kovida-19.

Drugi problem je što ljudi mogu na svoju ruku da uzmu te lekove što se dogodilo u Arizoni kada je jedan Amerikanac progutao jedan oblik hlorokina koji je bio namenjen za čišćenje bazena. Nekoliko zemalja, među kojima je i Amerika, su objavile da su počele ili počinju klinička ispitivanja. Italija sprovodi istraživanje na dve hiljade ljudi, a naučnici iščekuju i rezultate istraživanja na velikim uzorcima iz Kine.

U trenutku kada se ti lekovi već sada daju pacijentima kako bi im se probalo pomoći, treba istovremeno imati na umu i sigurnost pacijenata. Kod oko jednog procenta ljudi postoji veliki rizik od nesvestica, napada ili čak iznenadne smrti od srčanog zastoja zbog problema povezanih sa srčanim ritmom kojih nisu bili svesni, kaže kardiolog Majkl Akerman.

Stoga lekari moraju obaviti pregled srca pacijenta kako bi procenili rizike pre primene tih lekova.

-Sva se pažnja usmeri na nadu koju budi mogući pozitivan učinak tih lekova bez opreza prema mogućim nuspojavama tih snažnih lekova -kaže Akerman.