Sara (36) i njen muž Džejms (38) 18. maja prošle godine stavili su Frenkija na spavanje kao i obično, međutim ujutru ih je dočekala užasavajuća slika deteta koje je bilo modro.

Sara, koja je učiteljica, ukazala je dečaku prvu pomoć dok lekari nisu stigli i mališan je brzo prevezen u bolnicu Vitenšejv, gde su roditeljima saopštene tragične vesti kako im je sin preminuo u snu, a kao razlog naveli su "iznenadnu neobjašnjivu smrt u detinjstvu".

- Frenki je bio zdrav i srećan dečko. Stavila sam ga u krevet kao i obično i izgledao mi je u redu. Probudio se oko 4 ujutru i zatražio vodu, što je normalno. Džejms je trebalo da trči maraton narednog dana, pa sam mu rekla da treba da se vratimo u krevet jer tata trči sutra oko čega smo svi bili uzbuđeni. Ostala sam s njim dok nije zaspao, a sledećeg jutra kad smo ustali nije bio budan, što je neobično, pa smo ušli da proverimo da li diše - rekla je majka.

Sara dodaje da je taj dan u bolnici bio užasan i nadrealan. U početku su odreagovali automatski, ali tek kasnije su ostali u pravom šoku.

Obdukcija je pokazala da je dete preminulo od "iznenadne neobjašnjive smrti u detinjstvu" koja može da se dogodi između prve i osamnaeste godine. Uzrok nije poznat, ali često naizgled zdravo dete zaspi i ne probudi se. Više od 40-oro dece u Engleskoj i Velsu svake godine umre iz ovog razloga.

- Nešto je loše funkcionisalo u Frenkijevom mozgu što je izazvalo njegovu smrt, ali mi to ne razumemo. Bio je savršen, lako je savladao hodanje i govor i bio je tako nasmejan. Ako pitate bilo koga, reći će da je bio "smeško". Voleo je da se zabavlja, bio je zaista uzbuđen što kreće u obdanište i imao je gomilu prijatelja koje je voleo - izjavila je Sara.

Pet meseci nakon što je Frenki preminuo, Sara i Džejms osnovali su fond "Frenkijevi prijatelji" kako bi prikupili sredstva za dobrotvornu organizaciju koja se bavi istraživanjem uzroka ovakvih iznenadnih smrti u Velikoj Britaniji.

Par je do sada sakupio 20.000 funti i navodi kako im je to pomoglo u oporavku od tragičnog događaja.

- Ovo je smela izjava, ali želim da Frenkijevo nasleđe sačuva živote druge dece - želim da to bude pozitivno. Ne želim da ga pamte po tom danu u bolnici i periodu koji je usledio. Zaista želim da ljudi i dalje pričaju o Frenkiju iako on više nije ovde. Ljudi bi trebali da budu srećni zbog onog kakav je bio, želim da ljudi razmišljaju o njegovom velikom osmehu jer me to tera da idem napred. Na njegov rođendan u januaru organizovali smo porodično okupljanje i naručili 40 "čiken nagets" obroka jer mu je to bila omiljena hrana i samo smo ga se prisećali - izjavila je nesrećna majka.