Od ukupno sedam nivoa globalnog širenja zaraza, koliko ih je Svetska zdravstvena organizacija kategorizovala, trenutno je na snazi peta faza - poslednji nivo epidemije zbog virusa korona zvanično nazvanog Kovid-19.
Muškarac (43) iz Subotice prvi je pacijent u Srbiji kod koga je dokazano prisustvo korona virusa, potvrdio je danas na konferenciji za novinare ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Foto: Tanjug AP/Hiroko Harima
Foto: Tanjug AP/Xiao Yijiu/Xinhua
Kao i drugi virusi korona, veruje se da potiče od životinja. Mnogi od ljudi koji su u početku bili zaraženi ili su radili ili su kupovali na pijaci u kineskom gradu Vuhan, žarištu epidemije.
Opasnost od zaraze
Novi virusi obično potiču od životinjskih domaćina. Ebola i grip su drugi primeri, a teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS) uzrokovani su virusima korona koji potiču od životinja. Nema dileme da je po broju žrtava novi virus korona nadmašio ova dva respiratorna sindroma. Prenosi se kapljicom obolelog na drugog čoveka, što znači da određeno vreme ostaje na površinama, ali se još ne zna koliko dugo. Zbog toga lekari apostrofiraju značaj čestog pranja ruku u sprečavanju zaraze.
Foto: Tanjug AP/Arek Rataj
Dve ključne nepoznanice su o virusu korona - koliko je opasan i koliko je zarazan. Stopa smrtnosti od infekcije koronom je oko dva odsto, ali je prerano izvoditi bilo kakve zaključke jer se još ne zna tačan broj zaraženih.
U našoj zemlji zasada nije zabeležen slučaj obolevanja, ali Srbija prati mere koje SZO predlaže povodom ovog virusa označenog kao globalna opasnost po javno zdravlje. Na održanoj tribini u Domu omladine u Beogradu na temu mera za borbu protiv epidemije i pandemije virusa korona i održavanje kontinuiteta poslovanja, epidemiolog Predrag Kon jasno je konstatovao da u našoj zemlji nema cirkulacije virusa korona.
- Možemo da tvrdimo da u Srbiji nema cirkulacije virusa korona, jer je ispitan svaki slučaj sa povišenom temperaturom ili drugim sumnjivim simptomima. Takođe, imamo osobe koje dolaze sa prostora ugroženih ovim virusom čije zdravstveno stanje pratimo iz dana u dan - kazao je doktor Kon.
Foto: Tanjug AP/Erika Kinetz
Sličnost sa gripom
Virus korona napada gornje disajne puteve, a govoreći o simptomima, epidemiolog Kon naveo je da se oni ne razlikuju u značajnoj meri u odnosu na grip.
- Korona liči na jednu težu respiratornu infekciju. Dakle, simptomi su suvi kašalj, temperatura iznad 38,5 stepeni, otežano disanje. Jedina razlika kod gripa je što ovi simptomi nastupaju naglo i odjednom. Kao i to da kod virusa korona nije tako izražena kijavica kao kod gripa - istakao je epidemiolog.
Slični simptomi ne impliciraju da bi trebalo izjednačiti grip i koronu.
- Grip i korona nisu isto. Istorijski gledano, grip je pokazao potencijal da izazove pandemiju, korona do sada to nije pokazala. MERS i SARS su bile ograničene epidemije na 20 do 26 zemalja, na koliko su se širile. Nije ovo ista situacija kao što je bila 2003. ili 2012. godine, ovo je nešto ozbiljnije od toga. Moramo da sačekamo još mesec i po dana, da vidimo kako će se virus ponašati kada izađe iz sezone respiratornih infekcija - dodao je on.
Da li su deca najotpornija?
Kao i kod gripa, najranjivije kategorije podložne infekciji su stariji i hronični bolesnici. Nije sasvim jasno zašto deca očigledno bivaju pošteđena najtežih posledica ovog virusa, ali ista situacija zapaža se i kad su u pitanju mnoge druge zarazne bolesti.
Prema jednoj od teorija svetskih stručnjaka, razlog je u urođenom imunološkom odgovoru, to jest u prvoj reakciji organizma na različite grupe patogena koja je aktivnija kod dece. Urođeni imunološki sistem je prva linija odbrane od patogena, dok se adaptivni imunitet stiče tokom života kao rezultat izlaganja organizma različitim stranim patogenima. Ako je urođeni imunološki odgovor jači kod dece izložene uticaju virusa, ona se možda lakše i brže štite od infekcije nego odrasli, te stoga imaju samo blage simptome. Pored snažnog urođenog imuniteta, na njihovu otpornost možda utiču još neki razlozi: zdraviji respiratorni organi, jer su bili manje izloženi dimu cigareta i zagađenju nego odrasli, osim toga, činjenica je da su deca zdravija u načelu, te imaju manje hroničnih bolesti. Najzad, odrasli su podložniji veoma štetnom akutnom respiratornom distres sindromu (ARDS) ili sindromu akutnog plućnog edema, zbog koga dolazi do nagomilavanja tečnosti u plućnim alveolama, čime se znatno otežava disanje.
Preti li svetu pandemija
SZO je mišljenja da razvoj korone zasada ne predstavlja „pandemiju“, izraz koji označava situaciju svetskog širenja neke bolesti. Međutim, upozoravaju da je virus korona “najgori neprijatelj kojeg možete da zamislite” i predstavlja veću globalnu pretnju od terorizma. Povodom izjave jednog od vodećih epidemiologa iz Hongkonga da će se korona vrlo brzo proširi na dve trećine svetske populacije, doktor Predrag Kon kazao je da takva prognoza ne bi bila moguća ni u slučaju gripa za period od tri, četiri godine. Kineski zdravstveni zvaničnici spekulišu da će kraj epidemije biti u aprilu, međutim, manje optimističan je generalni direktor SZO koji upozorava da je opasnost po svet i dalje velika, te da epidemija može ići u bilo kom smeru.
Vakcina tek za 18 meseci
Presudna razlika u odnosu na grip jeste da ne postoji vakcina za Kovid-19, a na njega ne deluju ni antibiotici. U većini slučajeva simptomi nestaju sami, a lekari mogu da ih ublaže tako što će prepisati lekove protiv bolova ili groznice. Za one koji imaju slabiji imuni sistem postoji šansa da virus izazove ozbiljnije bolesti respiratornog sistema, kao što su upala pluća i bronhitis.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus nedavno je izjavio da bi prva vakcina protiv korone mogla da bude završena tek za 18 meseci. Na spomenutoj tribini u Beogradu govorio je i doktor Vladimir Brusić, bioinformatičar i jedan od naučnika koji su radili na pronalasku vakcine protiv svinjskog gripa. Kako je naglasio, pronalazak vakcine protiv korone ne bi imao smisla, imajući u vidu da će virus nestati u periodu koji je neophodan za njeno testiranje.
Foto: Tanjug AP/Arek Rataj
- Vakcine su najbolje sredstvo za prevenciju i zaštitu od virusa. Međutim, smatram da je besmisleno praviti vakcinu protiv ovog virusa zato što će on nestati i neće biti prenosioca - objašnjava dr Brusić, dodajući da je jako važno da se radi na tehnologiji za brži razvoj vakcina.
Sa potrebom ubrzanja mogućnosti da se dođe do vakcina saglasan je i epidemiolog Kon, ali naglašava da je apsolutni minimum od šest meseci neophodan kako bi se došlo do bezbedne i testirane vakcine.
Nadgledanje putnika
Doktor Brusić nedavno je došao iz Kine i na njegovu konstataciju da se zaštićenije od korone osećao dok je bio tamo nego u Srbiji, epidemiolog Kon kaže da je naša zemlja preduzela dovoljno mera za situaciju kakva je kod nas. - Kina je preduzela drastične mere jer su oni suočeni sa situacijom da na svakom koraku mogu da se zaraze. Mi nemamo koronu i nemamo od čega dodatno da se štitimo. Srbija prema novom virusu postupa u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i sprovodi mere kao što je zdravstveni nadzor nad putnicima koji dolaze iz područja zahvaćenim virusom. To znači da takvi putnici dobijaju zdravstveno upozorenje da se javi nadležnom institutu ili zavodu za javno zdravlje. Oni koji dođu sa povišenom temperaturom izdvajaju se na aerodromu i šalju na dalje analize. Ako su analize negativne i osoba se pušta kući, njegovo stanje se dalje svakodnevno prati telefonom. Takva praksa naročito funkcioniše sa Kinezima i sa njima nemamo nikakvih problema. Čak i kada se dese propusti da putnici ne dobiju zdravstveno upozorenje, a moram da priznam da je takvih propusta bilo, Kinezi se sami jave nadležnom institutu i insistiraju da se pregledaju - objasnio je epidemiolog.
Prevencija
Zasad je jedini način za prevenciju od infekcije koronom izbegavanje kontakta sa zaraženom osobom, kao i izbegavanje čestog dodirivanja usta, nosa i očiju. Takođe, savet je da se ruke peru detaljnije, najmanje 20 sekundi. Doktor Brusić naveo je da je najveći problem kod korone taj što o njemu učimo dok se on dešava.
- Korona je nepoznata i ljudi je se boje. S druge strane, postoji taj ljudski faktor da zbog prevencije ljudi idu u skafanderima, sa maskama, što takođe izaziva strah. A kada smo u strahu, ne možemo racionalno da reagujemo. Epidemija i pandemija je bilo i biće, najvažnije je kako se pripremimo za to - završio je dr Brusić.
Foto: Tanjug AP/Eugene Hoshiko
Kada je reč o preventivi, epidemiolog Kon kaže da bi trebalo da primenjujemo standardnu higijenu u toku respiratorne sezone.
- Dakle, korišćenje papirnih maramica za higijenu nosa, pranje ruku, izbegavanje kontakata u zatvorenim prostorijama. To su saveti za sadašnju situaciju u našoj zemlji jer u ovom trenutku nema teorijske šanse da se zarazi neko ko nije bio u kontaktu sa zaraženom osobom. Čim bi se eventualno prvi slučaj otkrio u našoj zemlji, onda se i mere prevencije menjaju. Takođe, preporučuju se maske FF52 i FF53 na Infektivnoj klinici kao minimum zaštite za sve zdravstvene radnike. Činjenica da to nije neophodno, dovoljne su hirurške maske za osnovni nivo zaštite, to važi i za aerodrom i za mesta gde nema neposredne intervencije. Najvažnije od svega, imunizacija je glavna mera prevencije od zaraznih bolesti, ne postoji nijedna druga mera koja može da zameni vakcinu - zaključuje epidemiolog Kon.
