Rusi nemaju badnjak, a jelka u Rusiji nije novogodišnji, već Božićni simbol. Zbog svoje zelene boje, ona predstavlja plodnost i večni hrišćanski život. Raznobojne kugle koje ukrašavaju jelku simbol su rajskih jabuka, odnosno iskušenja. Zvezda koja se stavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koja je sinula na nebu u momentu Hristovog rođenja. Osim jelke, za Božić gotovo svaka kuća u Rusiji ima i Božićni venčić  (simbol svetlosti koja će doći u svet sa rođenjem Hrista) zvončiće (neophodne za isterivanje zlog duga), sveće (uz njihovu pomoć se izgone sile tame i hladnoće) i Božićne čestitke.

U ruskoj tradiciji, na Badnji dan se ništa ne jede i ne pije sve do večeri, i ne seda se za sto sve dok se na nebu ne pojavi prva zvezda.

Posle toga se postavlja sto na kome je samo „sočivo“ ili „kutja“ — jelo napravljeno od kuvane pšenice, ječma, raži, heljde ili sočiva, pomešano sa sokom od badema i sa medom.

U svim ruskim gradovima održavaju se božićni festivali sa pozorišnim predstavama, večerima poezije i koncerti duhovne muzike. Televizija prenosi glavnu službu iz Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi,  kojoj obično prisustvuju predsednik države, premijer, ministri.

Patrijarh moskovski i sve Rusije tu služi svečanu liturgiju, a noćna praznična bogosluženja održavaju se i u nekoliko hiljada hramova Ruske pravoslavne crkve u celom svetu. Praznik se čestita rečima: „S rožedstvom!“

Običaj je da se do Božića svi poslovi obave: da se kuća generalno očisti, da se jelka iseče i okiti, i da se zgotove različita jela, kojih bi na trpezi trebalo da bude 12, kao što u hrišćanstvu ima 12 apostola i 12 svetih dana i večeri, od rođenja Isusa Hrista do Bogojavljenja (taj period se u Rusiji naziva „svjatki“), kada se ide u goste, prema precizno utvrđenom redu.

Sedmog januara na stolu mora biti mnogo mesnih jela, a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama. Neke domaćice pripremaju i božićni hleb, odnosno božićni agnjec — peku kolač od biskvitnog testa, u obliku jagnjeta, i prelivaju ga belim šećerom. „Agnjec“, božićno jagnje, simboliše žrtvu koju je Isus Hrist podneo.

Praznični sto je prekriven belim stolnjakom, a na prozore se stavljaju upaljene sveće — simbol jedinstva sa drugim ljudima i znak da su vrata doma otvorena za goste.

U nekim krajevima Rusije postoji ono što se u Srbiji zove položajnik — prvi gost koji prelazi prag kuće i u ruci nosi jelovu grančicu. Obavezno je da to bude muškarac, a ako on još ima tamniju kosu domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. On se dočekuje sa solju i hlebom i daruje se poklonom.

U manjim gradovima sačuvani su običaji kolede — momci i devojke idu od kuće do kuće pevajući koledarske pesme. Po narodnom verovanju, te noći se dešavaju čuda: nebo se otvara, sve vode — reke, jezera, izvori — imaju sposobnost da leče, a želje se ispunjavaju. Razmenjuju se i pokloni, a deca oblače kostime i prerušavaju se…

Mnogi savremeni Rusi, međutim, prihvatili su i neke običaje sa Zapada, pa umesto konfeta (bombona), korisnih predmeta za kuću i drugih sitnica, jedni drugima daruju skupocene poklone.

Sa druge strane, superbogati Rusi najčešće Božić dočekuju i slave van zemlje, u svojim vilama na egzotičnim destinacijama ili na mondenskim skijalištima širom sveta.

Autor: G.N.