Zvaničnici su objavili kako se muškarac leči u bolnici u gradu Huadeu, a pacijent koji živi u Unutrašnjoj Mongoliji, kineskom regionu na severu zemlje, navodno je zaraženog zeca jeo 5. novembra.

Drugi ljudi koji su stavljeni u karantin bili su u kontaktu s njim, ali nijedan još na sreću ne pokazuje simptome kuge. Ovo je treći zabeleženi slučaj u proteklih sedam dana, a prva dva uočena su u glavnom gradu, Pekingu.

Third person diagnosed with deadly plague in a week in China https://t.co/ZeDhBWdguV

— Indy World (@IndyWorld) 19. новембар 2019.

Naime, iako se smatra da dva slučaja nisu povezana, 12. novembra je dvojici pacijenata iz gradskog područja dijagnostikovana pneumonična kuga. Smatra se da je pneumonična kuga, inače teži oblik od one bubonske, bila pošast koja je opustošila svet u srednjem veku.

Iako se kuga u Kini smatrala iskorenjenom, ovi povremeni slučajevi sve češće izazivaju zabrinutost zbog mogućnosti povratka opasne zaraze. Poslednje veće poznato izbijanje bolesti bilo je 2009. godine, kada je nekoliko ljudi umrlo u provinciji Kinghai na severozapadu Kine.

U Evropi trenutno nema razloga za paniku jer slučaj kuge kod čoveka nije zabeležen već decenijama, ali u brojnim delovima Afrike, Azije, Južne Amerike i zapada SAD-a situacija je drugačija. Tamo se od kuge umire zapravo sve češće. Indija je ozbiljno shvatila epidemiju iz 1994., kada su od kuge umrle najmanje 54 osobe, pa se od tada ozbiljno ubijaju pacovi. Samo u Mumbaju u akciji suzbijanja kuge te je godine pobijeno tačno 442.186 pacova.

Najgora situacija je u Africi, gde je više od 90 odsto zabeleženih pacijenata. Iako prosečni Evropljanin kugu doživljava tek kao "crnu smrt" iz mračnog razdoblja ljudske istorije, ona je još prisutna, a njen uzročnik jača, možda i zbog našeg uzgajanja "supermikroba" neracionalnom primenom antibiotika.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da bubonska kuga može ubiti odraslu osobu za manje od 24 sata ako se ne tretira na pravilan način. Uzročnik je bakterija Yersinia pestis, koja se najčešće može pronaći u malim sisarima, i njihovim buvama. Simptomi koji pokazuju da je osoba inficirana uključuju groznicu, glavobolju, a najčešće i oticanje limfnih čvorova ispod pazuha.

Tokom godina, od 2010. do 2015. godine, zabeleženo je 3.248 slučajeva širom sveta, od čega 584 smrtna. Postoji i vakcina, ali nažalost nije dostupna javnosti. Prošle godine jedan dečak je zaražen u SAD-u i to je bio prvi slučaj zaraze u toj državi od početka 90-ih. Bolest se najčešće leči antibioticima, ali iako se može lečiti, ako se otkrije na vreme, u epidemiji 2017. godine koja je pogodila Afriku, umrlo je 200 ljudi. Iako stručnjaci ističu kako opasnosti od izbijanja epidemije trenutno još nema, ne treba zanemarivati opasnost od kuge, koja nam je više puta dokazala svoju smrtnost.