Očekivani porast nivoa mora u tom razdoblju je od 0,6 do 2,1 metra.

Tako će se do 2050. površina na kojoj trenutno živi oko 300 miliona ljudi spustiti ispod prosečne visine godišnjih vrednosti poplava, dok će do 2100. površina s 200 miliona stanovnika trajno pasti ispod standardnih nivoa plime, što znači da će ove oblasti biti pogođene ozbiljnim poplavama svake godine.

Hundreds of millions of people worldwide are at risk of losing their homes as entire cities sink under rising seas over the next three decades, according to researchers. https://t.co/ch58w0i5PM

— CNN Philippines (@cnnphilippines) 30. октобар 2019.

Nivo mora se od 1992. u proseku podigao za čak 7,6 centimetara, a na nekim mestima i za gotovo 23 centimetra. Ovim tempom moguće je da će se do 2100. nivo mora podići za 65 centimetara, a Zemlja zagrejati za dodatna 3 stepena.

Naša planeta se ubrzano zagreva, što se pogotovo primećuje po otapanju lednika od Grenlanda do Antarktika.

Ledena ploča na Grenlandu koja može, ako se otopi, da povisi nivo mora za 6 metara, topi se najbrže. Između 2006. i 2015. izgubila je u proseku više od 275 gigatona leda godišnje.

Ledeni pokrivač Antarktika takođe rapidno nestaje. Gubitak njegove mase utrostručio se između 2007. i 2016. u odnosu na prethodnih deset godina.

Otprilike 70 odsto najgore ugroženih oblasti je u Aziji. Radi se o osam zemalja - Kini, Japanu, Indiji, Indoneziji, Tajlandu, Filipinima, Vijetnamu i Bangladešu.

Kineski niski "ležeći" gradovi posebno su ranjivi, a od glavnih gradova rizični su vijetnamski Hanoj, bangladeška Daka i indijska Kalkuta.

Problem nije samo u Aziji, slično preti i ostalim zemljama poput Brazila, pa čak i Velike Britanije. Naučnici smatraju da čovečanstvo još ima izbora, odnosno, da može da odluči želi li hitno da zaustavi globalnu zavisnost od fosilnih goriva.

- Ako naša otkrića stoje, obalske zajednice širom sveta moraju da se pripreme za dosta težu budućnost, nego što se trenutno čini - upozorava studija.