Iako kamp koji je pod kontrolom Sirijskih Kurda liči na omanji grad, sa različitim naseljima i svojom pijacom, život u njemu je sve samo ne normalan, a nemiri iz dana u dan rastu. Nakon pada i poslednjeg dela kalifata u Baguzu u južnoj Siriji, desetine hiljada islamista iz ISIS-a odvedeni su u ovaj kamp.

Holanđanka Krisolita Tavares Varela je jedna od njih, a dopisniku holandske televizije ukratko je ispričala svoju priču. Pre pet godina otišla je sa svoje dvoje dece u Siriju. Zbog čega i šta je tamo radila, nije rekla. Danas, sa svoje ukupno četvoro dece, već pola godine živi u kampu Al-Hol. Uprkos okolnostima i situaciji u kampu, Varela i njeno četvoro dece su dobro, ali želi da se vrati u Holandiju.

Kada i kako, još uvek je potpuno neizvesno. Prema njenim rečima, u kampu je sve više nasilja, deca su sve frustriranija. Ljudima je kampa dosta i žele da se vrate u svoje zemlje, koje ih ne prihvataju. Ekipi holandske televizije bilo je dozvoljeno da obiđu samo deo kampa u kome su Sirijci i Iračani, dok su stranci, između ostalih najmanje 12 Holanđanki, smešteni u takozvanom Aneksu, odvojenom delu kampa, odakle je i Varela dovedena za kratak intervju.

Varela dalje opisuje kako žene u kampu jedna drugu kontrolišu: Ukoliko bi skinula nikab, druge žene bi je kritikovale, možda joj čak i pretile. Pošto žene ISIS-a, poreklom strankinje smatraju jezgrom takozvane Islamske Države, ograničena im je sloboda kretanja, a time i mogućnost korišćenja medicinskih i drugih usluga. I tako je zapravo kalifat iz Baguza preseljen u kamp Al-Hol.

Predstavnica kurdske lokalne vlade Dilber Jusef to stanovište za holandsku televiziju potvrđuje, objašnjavajući: "Dok god su zajedno, utiču jedni na drugi. Žene iz kampa koje se odreknu ISIS-a, rizikuju da budu ubijene, kamenovanjem ili spaljivanjem." Zbog toga je, prema njenim rečima, neophodno da međunarodna zajednica preuzme deo odgovornosti i zajedno sa Sirijom, sudi svojim građanima, u Siriji.