Nakon što je bio lišen slobode, ovaj put bez prava na kauciju, mnoge javne ličnosti su doslovno bile u strahu koji je evidentan čak i nakon što je pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji.

U njegovm beležnicama se spominju imena i brojevi telefona imena poput Donalda Trampa, Bila Klintona, Ehuda Baraka, Aleka Boldvina, Ralfa Fajnsa, Mika Džegera, pa čak i bivše žene frontmena Nirvane, Kurta Kobejna, Kortni Lav.

Kako je u intertervjuu za Vanti fer rekao istraživački novninar Nik Brajant, čitava mreža oko Epstajna je bila veoma povezana.

- Njegovi društveni kontakti su bili poput mozaika - izjavio je on govoreći o Epstajnovoj crnoj beležnici u kojoj su ispisane informacije koje mogu da otvore više istraga.

Prema njegovim rečima, on je prvi put kopiju ove beležnice dobio 2012. godine, nakon što su pripadnici federalne službe uhapsili bivšeg kućepazitelja Epstajnove vile koji je probao da je proda za 50.000 dolara.

- U tekstu koji sam pisao o njemu, usredsredio sam se na zloupotrebe u samoj vladi koje su mu omogućavale da gura pod tepih tužbe za seksualno zlostavljanje maloletnica. Takođe, u njemu sam naveo da bi morala da se ispita povezanost Epstajna i članova vlade. Taj tekst sam poslao na adrese više urednika. Ta mala crna beležnica je mogla da otvori više istraga i tu su se nalazile potvrde za više moćnika koji su upražnjavali seks sa maloletnicama - rekao je on.

Tri godine kasnije, kada se Epstajn ponovo vratio u žižu javnosti nakon optužbi da je princ Albert spavao sa jednom od njegovih devojaka, za koju je tvrdio da je lično kupio od kontroverznog milionera, Brajant je objavio podatke iz beležnice na sajtu Gavker, samo sa prepravljenim telefonskim brojevima. On je u tom članku posebno skrenuo pažnju na gomiilu imena koju je bivši kućepazitelj Epstajna zaokružio kao svedoke u beležnici, između kojih su najzvučnija svakako imena poput sadašnjeg predsednika Amerike, Donalda Trampa i bivšeg izraelskog premijera, Ehuda Baraka. U odvojenom tekstu takođe pisanom za Gavker, Brajant je objavio i imena onih koji su putovali Epstajnovim privatnim avionom, koji je bio poznat pod imenom "Lolita Ekspres".

Tokom svog istraživačkog rada, Brajant je već jednom podigao veliku prašinu svojom knjigom "Skandal Frenklin" u kojoj se radi o navodnom pedofilskom skandalu koji je potresao Ameriku krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošloga veka, gde je u žiži bila brokerska kuća iz Nebraske. Kako je naveo u intervjuu, u ovom kao i u slučaju Epstajn, postoji veliki broj podudarnosti, pošto su i Epstajn i Lorens King, koji je u aferi Frenklin bio označen kao glavni svodnik, imali veliku i razvijenu pedofilsku mrežu. Takođe, obojica su godinama prolazili nekažnjeno zbog svojih zloidela. Ipak, ono što je u oba slučaja bila svetla tačka, jeste činjenica da su postojali istražitelji koji nisu želeli tako lako da odustanu od istrage, zbog čega su na kraju ipak pali i King i Epstajn.

- U slučaju Lorena Kinga, imali ste senat Nebraske, dok je Epstajnu stalno za vratom bila policijska uprava Palm biča. Epstajn je imao svoje ostrvo i siguran sam da je tamo organizovao zabave, kao što je činio i na Menhetnu, ali i na bilo kojoj drugoj lokaciji. Naravno, svuda su bile postavljene skrivene kamere. Primera radi, žrtve iz Nebraske su snimane u Vašingtonu. I jedan i drugi su decu sakupljali na isti način, odnosno, deca su regrutovala decu. U oba slučaja su žrtvama pretili i maltretirali ih. Takođe, obojica su bili veoma bogati, vodili su raskošan način života, ali nigde nije bilo jasno predstavljeno kako su došli do bogatstva i imali su veoma uticajne i moćne prijatelje - rekao je on, dodajući da je prvi put krenuo u lov na Epstajna pre osam godina, dodajući da je prve podatke sakupio u razgovorima sa policajcima Palm Biča i advokatima, nakon čega je uspeo da se dokopa i Epstajnove crne beležnice.

Kako je rekao, to se dogodilo tako što je FBI uhapsio Epstajnovog kućepazitelja, a samim tim i došao u posed beležnice. Međutim, on je uspeo da je otkupi za 50 hiljada dolara 2012. godine, tri godine pre nego što je Dejli mejl pisao o njoj. Ono što ga je najviše uznemirilo u čitavoj priči jeste činjenica da je za Bila Klintona u njoj pronašao čak 22 telefonska broja, a to je bio samo vrh ledenog brega, pošto je kućepazitelj u njoj zabeležio još mnogo imena iz sveta politike, filma, umetnosti i javnog života. Među brojevima telefona, nalazili su se i kontakti žrtvi, koje je Brajant na kraju i kontaktirao.

- Počeo sam da zovem žrtve. To su bili jako mukotrpni razgovori. Neki brojevi nisu bili dostupni, međutim, bilo je i onih na koje su se devojke javljale i one su mi kroz razgovor potvrdile ono što sam i sumnjao - Epstajn je bio na čelu velike mreže - naveo je on, dodajući da je imao dosta poteškoća da priču proda pošto su urednici bili sumnjičavi prema njegovim tvrdnjama, pojedini su išli toliko daleko da su mislili da je lud i da je sve to samo plod njegove teorije zavere. Na njegovu sreću, imao je dokaz u vidu beležnice, kao i puno policijskih i FBI izveštaja.

Priču je konačno objavio 2015. godine kada se Epstajn ponovo pojavio u medijima. Portal Gavker je rešio da mu pruži šansu i rešili su da objave njegovu priču. Danas je ova priča glavna vest u svim centralnim medijima širom sveta.

Prema Brajantu, Epstajn se lično družio sa "bogovima na Olimpu" odnosno, sa najuticajnijim imenima današnjice. U prilog tome govore brojevi telefona Bila Klintona, kao i višestruko zaokruživnaje imena Donalda Trampa i Ehuda Baraka u knjizi u kojoj se takođe spominje i jedan od najboljih advokata u Americi, Alan Deršovic. U prvi mah knjižica je bila osporavana zbog verodostojnosti kućepazitelja, odnosno, činjenice da je želeo da proda knjigu.

Kako je rekao, u knjizi se spominju i neki bivši američki senatori, ali i oni koji nemaju veze sa zlostavljanjem maloletnica. Zbog svih navedenih stvari unutra, ona može da posluži kao hronologija Epstajnovog života sve do hapšenja ranije ove godine i svedoči njegovoj vezi sa poznatim i moćnim ljudima. Budući da je intervju nastao u junu ove godine, mesec dana pre samoubistva kontraverznog pedofila, on je naveo da ako Epstajn progovori i pristane da oda sve korisnike njegovih usluga, to bi povuklo ka dnu mnogo moćnih ljudi, kao i da sve zavisi od toga koliko je ministarstvo pravosuđa Amerike spremno da ide daleko u ovom slučaju.