Očekuje se da će deficit federalnog budžeta SAD-a porasti na više od 1.000 milijardi dolara u idućoj fiskalnoj godini, prema prvim projekcijama, uzimajući u obzir veliki budžetski dogovor koji su ovog leta postigli predsednik Donald Tramp i Kongres, objavila je Kongresna kancelarija za budžet.
Vraćanje godišnjeg budžetskog deficita na nivo od jednog biliona dolara dolazi uprkos Trumpovom obećanju tokom predsedničke kampanje 2016. da neće samo uravnotežiti budžet, već i otplatiti celokupan nacionalni dug, navodi agencija AP.
- Fiskalni izgledi zemlje su izazovni. Federalni dug koji je već visok, prema istorijskim satndardima, na neodrživom je kursu - izjavio je Filip Švagel, direktor CBO, nestranačkog tela u Kongresu.
Kancelarija je u sredu povecjala ovogodišnju projekciju deficita za 63 milijarde dolara, a kumulativnu projekciju deficita za sledeću deceniju za 809 milijardi dolara.
Projekcija deficita je povećana čak i ako je CBO snizio svoju procenu visine kamatnih stopa, što smanjuje troškove zaduživanja, i povećao kratkoročnu prognozu ekonomskog rasta, napominje AP.
Prema analizi CBO, u kojoj je obraćen ogroman broj podataka, presdviđa se da će budžetski deficit u tekućoj fiskalnoj godini dostići 960 milijardi dolara, a da će u narednoj, koja počinje 1. oktobra, premašiti 1.000 milijardi dolara.
Kancelarija je navela da će budžetski sporazum potpisan početkom ovog meseca, koji otklanja opasnost od blokade vlade u oktobru i pretnju od dubokog automatskog rezanja potrošnje, podići deficit za 1,7 hiljada milijardi dolara tokom idućih 10 godina. Švagel je upozorio da će se savezni dug povećati još više nakon naredne decenije zbog starenja stanovništva i veće potrošnje na zdravstvenu zaštitu.
Da bi se zemlja postavila na održivim osnovama, kaže Švagel, zakonodavci će morati da povećaju poreze, smanje potrošnju ili da kombinuju ta dva pristupa.
CBO takođe predviđa da će američka ekonomija usporiti rast sa ovogodišnjih 2,3 posto na 1,8 procenata prosečno u naredne četiri godine. Ova projekcija podrazumeva sporiji rast privatne potrošnje i vladinih kupovina, kao i uticaj trgovinskih politika na poslovne investicije.
Kancelarija za budžet takođe prognozira da će stopa nezaposlenosti ostati blizu sadašnjeg nivoa od 3,7 odsto do kraja 2020. godine, a zatim će porasti na 4,6 procenata do kraja 2023. godine, navodi AP.
