Simbol Hladnog rata i blokovske podele Evrope, prostor gde je Berlinski zid stajao pre rušenja u novembru 1989. godine, sada je mesto za šetnju, turistička i umetnička atrakcija. Sportisti su dobili i po komad zida, koji je podignut za samo nekoliko dana u leto 1961. Ali ovaj ultramaraton je pre svega prilika za podsećanje na žrtve zida.

Ovo je osmi put da se maraton održava i u njemu očestvuje oko 500 takmičara iz 32 zemlje. Najiskusniji maratonci medju njima bi trebalo da trku završe sutra ujutru.

-Znaš da će ti biti loše, ali to prihvatiš i kažeš 'Mogu da napravim još jedan korak - rekao je pred start švedski trkač Patrik Gulerstrom (43) kome je ovo peto učešće.

Trasa trke prolazi pored Brandenburške kapije i čuvenog kontrolnog punkta Čarli, ali i pored brojnih spomenika posvećenih 138 ljudi koji su izgubili živote u pokušaju da predju u Zapadni Berlin. Svake godine se jednoj od 138 žrtava odaje posebna pošta: njena slika se nalazi na medaljama koje dobijaju oni koji završe trku a ceremonija dodele se odigrava na tačnom mestu stradanja.