Njegov slučaj dugogodišnjeg seksualnog iskorištavanja i prodaje desetina maloletnica kao seksualnih robinja, od kojih su najmlađe imale 14 godina, često se opisivao kao istinita teorija zavere o velikom pedofilskom lancu koji je godinama nesmetano operisao. Kako pišu mediji, ovaj je slučaj došao kao potvrda sumnji javnosti o korumpiranoj, dekadentnoj i izopačenoj eliti u vreme možda nikad većeg nepoverenja u vladu.

Stoga eksplozija teorija zavere nakon Epstajnovog samoubistva prošle subote nije posebno iznenađenje. Prema teorijama koje su preplavile društvene mreže i alternativne medije, milijardera pedofila zapravo su ubili moćnici o kojima je previše znao i koji su se na taj način hteli da se reše opasnosti. Zavisno o političkom opredeljenju teoretičara zavera, to su predsednik Donald Tramp i njegova administracija ili, mnogo češće, bivši predsednik i prva dama Bil i Hillari Klinton.

S obzirom na to da se Epstajn svojevremeno itekako družio i s Trampom, i s Klintonom, kao i s britanskim princem Endruom i mnogim drugim moćnicima i bogatašima, teorije zavera nisu nimalo neočekivane. Ali ono što ih stvara je neveerica da se Epstajn mogao sam ubiti u tako dobro čuvanom zatvoru i strah, odnosno bes zbog toga što neće moći da propeva o tome kome je sve podvodio maloletne devojke koje je držao kao seksualne robinje.

Sam Tramp se ubrzo uključio u širenje teorije zavere prema kojoj je Epstajn zapravo posljednja u nizu Klintonovih žrtava, odnosno bivših saradnika ili učesnika u zločinu kojih se ovaj moćni par navodno rešio kad su im postali teret ili se okrenuli protiv njih. Retvitao je video konzervativnog komičara u kojem se tvrdi upravo to.

To da američki predsednik optužuje prethodnika i političku suparnicu za naručeno ubistvo možda je skandalozno, ali je i očekivano za Trampa. Ali ako stanemo na loptu i sagledamo okolnosti Epstajnove smrti probijajući se kroz maglu dezinformacija i divljih konstrukcija, njegovo samoubistvo nije tako neverovatno kako se čini na prvi pogled.

Krenimo od kraja: obdukcijom Epstajnovog tela koju je nadgledao i privatni patolog kojeg su angazovali njegovi advokati, utvrđeno je da je Epstein imao slomljen vrat na više mesta, što se može dogoditi pri davljenju, ali i pri vešanju, potvrdili su izvori upućeni u nalaz obdukcije američkim medijima. Službeni uzrok smrti nije odmah objavljen, ali juče je kancelarija njujorškog mrtvozornika potvrđeno da je reč o samoubojstvu vešanjem.

Američki mediji pisali su i o Epstajnovom cimeru Nikolasu Tartaljoneu, upadljivo krupno građenom bivšem policajcu kom preti smrtna kazna zbog četverostrukog ubistva u mafijaškom obračunu. Neki teoretičari zavera brzo su se uhvatili Tartaljonea kao mogućeg ubice. Ali u kakofoniji društvenih mreža često se previđa činjenica da je Tartaljnone prebačen iz milijarderove ćelije u drugu nedugo pje Epstanove smrti, odnosno da je Epstajn bio sam u ćeliji kad je pronađen mrtav. Kako su zatvorski izvori otkrili medijima, pronađen je obešen čaršafom, viseći s kreveta na sprat.

Osim što mu nije dodijeljen novi cimer koji bi mogao da alarmira čuvare ako Epstajn nešto pokuša, čuvari nisu ni obilazili ćeliju svakih 30 minuta, kako je bilo predviđeno. Čuvari su zaspali noć pre Epstajnove smrti nisu ga obišli puna tri sata. Pronađen je u 6.30 ujutro. Naknadno su zabeležili obilazak ćelije svakih 30 minuta kako bi prikrili svoje propuste, ali nadzorne kamere (koje spolja snimaju ćelije, ne i iznutra) pokazale su da to nisu zaista činili, otkrio je Njujork Tajms.

Ali ne može se sva krivica da svali ni na čuvare. Oboje su tek odnedavno radili u tom zatvorskom krilu kao čuvari, i to prekovremeno, a jedan od njih dvojice radio je prekovremeno peti dan uzastopce.

A zašto je Epstajn uopšte skinut s nadzora za suicidalne osobe? Nije li to potvrda da je neko moćan sredio da se to uradi? Jesta, ali po svemu sudeći, taj moćnik nije niko drugi nego sam Epstajn. Naime, kako izveštava Volstrit Žural, Epststajn se sastajao sa svojim advpkatima i do 12 sati na dan pre nego što su navodno zatražili da ga se skine sa nadzora za suicidalne osobe.

A Njukjork Post prenosi tvrdnju izvora bliskog slučaju da je Epstajn rekao advokatima "da ga je (bivši) policajac (Tartaljone) napao i da su ga zato skinuli s nadzora za suicidalne osobe". Drugim rečima, ako je ova tvrdnja tačna, Epstajn je preko advokata sam isposlovao da ga se ostavi samog u ćeliji tvrdeći da je prvi pokušaj samoubistva zapravo bio napad cimera. Na taj način se mogao ubiti bez smetnji.

Još jedna okolnost dodatno upućuje na ovu verziju događaja: Epstajnov prvi pokušaj samoubistva, koji je on poricao, dogodio se pet dana nakon što mu je odbijen zahtev za puštanje na slobodu uz jamčevinu. Milijarder pedofil se sve do kraja, čini se, nadao da će mu bogatstvo i veze s moćnicima ipak osigurati specijalan tretman, baš kao 11 godina ranije kad je dobio sramotno nisku kaznu zahvaljujući vansudskoj pogodbi. Tada je odslužio samo 13 meseci zatvora iz kojeg je redovno išao da radi i po 12 sati dnevno. A tužilac koji mu je odobrio tu nagodbu Aleksander Akosta kasnije je postao Trampov ministar rada. Dao je ostavku u junu ove godine nakon što je Epstajn ponovno uhapšen i zatvoren.

Na sve je ovo američki državni sekretar, odnosno ministar pravosuđa Viliam Bar, verojatno mislio kad je rekao da su pronađene "ozbiljne nepravilnosti" u ovom saveznom zatvoru na Menhetnu, zbog čega su dotični čuvari suspendovani, a direktor zatvora privremeno prebačen na drugu funkciju.

Podatak da je ovo prvo uspešno samoubistvo zatvorenika u ovom zatvoru od 2006. takođe izaziva sumnju. Ali samoubistvo u američkim zatvorima je redovna pojava. Štaviše, kako piše Nju repablik, ovo je najčešći uzrok smrti u američkim zatvorima, a zvanični podaci pokazuju da je u porastu.

Moguće je i da iza njegove blage kazne pre 11 godina i iza njegove smrti stoje nepoznati moćnici iz senke. Ali razumnije objašnjenje, s obzirom na okolnosti, jeste da je Epstajn iskoristio nejednakim tretmanom za bogate i moćne - i da su mu elitni odvjetnici, koji su ga spasili od dugogodišnjeg zatvora prvi put, indirekrno pomogli da ostane sam bez nadzora u ćeliji i ubije se. Ovog puta je očigledno bio svestan da će do kraja života ostati iza rešetaka u groznim uslovima koji često vladaju u američkim zatvorima.

Bivši zatvorenik iz tog zatvora posvedočio je za Independent da je prenatrpan, pun pacova, bubašvaba, gljivica i s kanalizacijom koja se stalno kvari, zbog čega su zatvorenici često morali da vrše veliku nuždu u plastične vrećice. "Kanalizacija začepljena danima, ljudske fekalije su se izlijevale na pod. Smrad je bio nepodnošljiv. Od zatvorenika se traži da vrše veliku nuždu u vrećice. Drugi su izvori opisali zatvor kao "Gulag" i "gori od Gvantanama"

I stoga umesto u mračnoj zaveri, objašnjenje verovatno leži u korupciji, nemaru i neodgovornosti u američkom zatvorskom, pravosudnom i finansijskom sistemuu. Stvarnost je možda i gora iako manje uzbudljiva od teorija koje ovih dana bujaju.