Dojče vele ocenjuje da na unutrašnjem planu Uniji nedostaje sposobnost postizanja konsenzusa.
Sa ekonomskom krizom i podelama, Evropska unija danas, 25 godina posle potpisivanja sporazuma u Mastrihtu, liči na Jugoslaviju krajem 1980-ih, piše "Dojče vele", uz ocenu da se EU mora osposobiti da zaista složno deluje, inače će propasti.
Nemački portal tvrdi da je ujedinjena Nemačka u Mastriht donela kao miraz ne samo svoju ekonomsku silu već i istorijski uslovljenu slabost, te da je, kao "politički patuljak", prenela tu osobinu i na EU, a kao primer navodi odsustvo doslednog spoljnopolitičkog stava na Balkanu
Ocenjuje se da je "jedan od prastarih grehova EU bila nesposobnost da pravilno proceni jugoslovensku krizu, da preventivno deluje i spreči rat ili da izvrši ozbiljan mirotvoran uticaj posle izbijanja sukoba".
Ovaj portal ističe da je u vreme hladnog rata Zapadna Nemacka bila "i privredni div i politički patuljak".
- Ta osobina se u Mastrihtu prenela i na EU. Za ovih 25 godina patuljak nije ni malo porastao. Potpuno su zakazale i povremene terapije s bezbednosnim i spoljnopolitickim hormonima rasta. Recimo, još uvek ne postoji konsekventna spoljnopoliticka linija na Balkanu. A takozvani Zapadni Balkan, prepušten sebi, periodično se vraća svojim tribalnim korenima - ističe se u tekstu.
Toksičnost se, ukazuje DV, mogla razviti jer su oba stava došla na kraju, a ne na početku lošeg razvoja događaja, a kao primer navodi to da su prilikom prijema Grčke u evrozonu zapadne zemlje Atini glatko progledale kroz prste, a isto se desilo prilikom prijema Bugarske, Rumunije i Hrvatske u EU.
Konstatujući da aktuelno stanje EU sve više podseća na Jugoslaviju uoči raspada, DV navodi da, ako se katastrofa u bivšoj Titovoj državi može svesti na jednu formulu, onda ona glasi: permanentna redukcija jugoslovenskog društva na navodne zajednice porekla u kombinaciji sa ekonomskom krizom.
Dojče vele predlaže "jednostavnu spasonosnu formulu": trebalo bi da se zemlje koje čine Uniju udruže u složnu zajednicu vrednosti i tako dosledno nastupe prema okruženju, ali i da primenjuju istinsku solidarnost unutar Unije, i to iz spoznaje da je bolje na vreme ulagati nego posle intervenisati.
S. P.