Tokom perioda od svega deset dana na Mont Everestu umrlo je 11 osoba, pa je ova godina najsmrtonosnija za osvajače tog vrha posle 2012.
Ed Doring, 62-godšnji lekar iz Arizone, i sam je bio tamo i tvrdi da je video dugačke redove blizu vrha. Prema njegovim rečima, neki "veoma nevaspitani i nedisciplinovani ljudi" gurali su se kako bi napravili što bolju fotografiju, a nisu bili u "dovoljno dobroj formi" za takav poduhvat.
Zabrinut zbog prevelike gužve na vrhu - veličine dva stola za stoni tenis - Doring je na kraju odlučio da sedne da ne bi pao, pa se tako i slikao. Neki drugi planinari kažu da područje oko vrha liči na "zoološki vrt", da se neiskusni planinari guraju i laktaju da bi snimili savršeni selfi, uprkos opasnostima.
- Bilo je strašno - kaže Doring, član ekspedicije u kojoj je bio i Kristofer Kuliš, jedanaesta osoba koja je umrla na tom mestu.
- Bio sam iznenađen ogromnim brojem ljudi na skoro osam hiljada metera visine. Bilo je očigledno da ili nisu u dobroj formi, ili nemaju iskustva, te da ne bi trebalo da budu tamo - rekao je Doring za CBS, ali je dodao da Kuliš nije bio jedan od takvih.
Zvaničnici su izdali čak 367 dozvola strancima i još 14 nepalskim planinarima da se popnu na Mont Everest ove godine. Tako veliki broj je posledica činjenice da neke avio-kompanije nude jeftinije aranžmane planinarima koji nemaju iskustva, što dovodi do velikih gužvi na vrhu i ugrožava život drugih planinara.
Vodiči koji rade na nepalskoj strani planine sada prelaze na tibetansku stranu, jer strahuju da će biti još mrtvih.
- Ovo ne ide nabolje. Nepalska vlada je korumpirana. Grabe koliko mogu - kaže vodič Lukas Futenbah.
Vlada u Nepalu poriče odgovornost i tvrdi da je razlog toliko velikog broja smrtnih slučajeva loše vreme.
Foto: Pixabay.com
Svedoci kažu da ljudi postaju bezobzirni i "opsednuti" time da se popnu na vrh i ne mare za ljude koji imaju teškoća.
- Tražio sam vodu od ljudi, niko mi nije dao. Ljudi su zaista opsednuti Mont Eversteom. Spremni su da se ubiju da dođu do cilja - kaže 18-godišnji Riza Ali iz Kašmira.
Jedna žena je videla kako ljudi oko nje padaju u nesvest, ali niko nije prišao da im da kiseonik.
- Bilo je užasno - kaže ona.
Šerpasi i planinari kažu da su neki ljudi mogli da prežive da nisu čekali u dugim redovima na poslednjih 300 metara do vrha.
Mnogi planinari umiru u tzv. "zoni smrti", oko 9.000 metara iznad nivoa mora, gde nema dovoljno kiseonika. Tada se ljudi oslanjaju na kiseonik u bocama, ali i dalje mogu imati problema sa orijentacijom i brzo umiru zbog "gladi" za kiseonikom.
