List navodi da su organizatori klopke za Štrahea unajmili Bosanku koja je za svoje glumačke sposobnosti dobijala dnevnicu u visini između 6.000 i 7.000 evra. U organizovanje klopke, prema listu, bile su umešane četiri osobe - pored već poznatog bečkog advokata iranskog porekla i detektiva, tu su bila još dva eksperta za bezbednost, koji su bili zaduženi za proizvodnju video snimka koji je izazvao političku krizu u Austriji. Motiv za postavljanje klokpe Štraheu bili su lična osveta, kao i odbijanje slobodarske politike.

Inače državno tužilaštvo pokrenulo je istragu oko "Ibica afere" i saopštilo je da se vodi istraga u svim smerovima u vezi proizvodnje video snimaka. Afera oko doskorašnjeg austrijskog vicekancelara i dalje je u žiži interesovanja u Austriji, te se pojavljuju nove spekulacije da je njegov najbliži saradnik Johan Gudenus za pare povezao "šefa" sa navodnom nećakom ruskog milijardera zbog koje je završio političku karijeru. Prema glasinama je Gudenus "iskeširao" 200.000 evra za povezivanje navodne milionerke sa Štraheom na Ibici.

Bečki advokat Ramin Mirfakrai i detektiv Tomas Hesentaler iskovali su plan kako da dođu do tadašnjeg šefa FPO i postave mu klopku. Oni su, preko jedne Srpkinje, koja se druži godinama sa porodicom Gudenus, najpre prišli Gudenusu, angažujući jednu Ruskinju koja je tvrdila da želi od njega da kupi nekretninu.

Prema pisanju "Esterajh" tvrdi se da je primio akontaciju od 200.000 evra i kasnije dodatnih 200.000 evra u zlatu. Gudenus je to negirao i tvrdi da nije dobio niti jedan evro. Ono što je izvesno je da iza video snimaka, na kojima Štrahe navodnoj nećaki ruskog milijardera nudi državne poslove za finansijsku podršku njegovoj stranci, stoje advokat i detektiv, a sada se ispostavilo da je sav materijal od njih otkupilo jedno nemačko udruženje.

Advokat je bio zadužen za prodaju materijala i još je 2017.više stranaka nudio delove tog materijala, ali niko u Austriji nije želeo da ga kupi. Uoči izbora za Evropski parlament, dve godine od snimanja, dogovorili su preko Nemačke da objave materijal. Detektiv je preko svojih kontakata u nemačkim medijima tražio kupce. Jedno udruženje je taj materijal platilo 600.000 evra, i potom ga prosledilo nemačkom magazinu "Špigel" i dnevniku "Ziddojče cajtung". Prema nemačkim medijima radi se o udruženju "Centar za političku lepotu", koje se o ovom slučaju ne izjašnjava.