Prema procenama te organizacije, dnevno u zemlju uđe između 80 i stotinu ljudi, od kojih se neki zadržavaju u Preševu, na jugu centralne Srbije, gde se prijavljuju i zatim smeštaju u centrima, ali većina nastavlja put dalje ka severu, krećući se glavnim saobraćajnicama, prugom ili peške, često uz pomoć krijumčara.

- Ljude možete videti pored autoputa kako idu ka Beogradu, što su signali da pritisak raste. Zadržavanje u zemlji je prilično kratko, jer već posle nekoliko dana migranti pokušavaju da napuste Srbiju  - navodi Đurović.

Želja migranata da se domognu Zapada podstiče krijumčare, tako da se širom Srbije, ne samo u Vojvodini, već i u Kruševcu, Ćupriji, Nišu i drugim gradovima, kreću ka zapadu kamioni s migrantima, koji rizikuju svoj život skrivajući se u njima u pokušaju pređu granicu.

Iz tog razloga duža su i zadržavanja na granicama, budući da evropske zemlje pokušavaju da zaustave takve vrste migracije.

Đurović podseća da su sve češća ilegalna vraćanja, odnosno "guranja" migranata iz pravca Hrvatske, Mađarske i BiH, tako da se dešava da jedan čovek više puta biva vraćen nazad u Srbiju kada pređe granicu.

Situacija je ozbiljna, mnogi ljudi rizikuju život, raste i broj kriminalnih radnji i krijumčara

On navodi da Srbija u ovom trenuku svojim smeštajnim kapacitetima može da odgovori na pritisak migranata, ali da će se i to promeniti ako se poveća njihov broj.

Govoreći o smrtnim slučajevima i povredama, Đurović kaže da je teško evidentirati tačan broj nesreća, jer se mnoge od njih događaju bez znanja šire javnosti.

Migranti su više puta stradali u rekama ili od udara struje dok su pokušavali vozom da pređu u Mađarsku, navodi Đurović i podseća da je smrt dvojice migranata u cisterni u Novom Sadu poslednji u nizu tragičnih incidenata.

Upitan šta, prema njegovom mišljenju, država može da uradi, Đurović kaže da je veoma važno da migranti dobiju prave informacije na svom jeziku o načinu smeštaja i boravku u Srbiji, opasnostima, kao i transportu.

Potrebno je obezbediti smeštajne kapacitete, smanjiti birokratske procedure i obezbediti efikasniju i lakšu registraciju za te ljude, jer je najveći broj migranata u tranzitnim kampovima, gde im nije regulisan status i nevidljivi su za sistem, što ih gura u ruke krijumčara.

- Ako su nesigurni u Srbiji, definitivno postaju žrtve - ističe Đurović.

On dodaje da migrantima nije lako da pređu granicu i izađu iz Srbije, da su posledice neuspelih pokušaja velike i dramatične i za njih, ali i za srpski sistem, jer te ljude, kada ih vrate povređene, pretučene i životno ugrožene, ponovo dočekuju srpske institucije, koje nastavljaju borbu protiv krijumčara, kriminala.

- Moramo da imamo aktivnu ulogu, pre svega zbog zaštite tih ljudi, ali i interesa našeg društva - istakao je Đurović.