Kontroverzni britanski novinar Pirs Morgan razgovarao je više od sat vremena sa ovim serijskim ubicom, koji se smatra jednim od najbrutalnijih u istoriji SAD, a njegove reči i dalje lede krv u žilama...

- Dva naoružana stražara otvorila su vrata prostorije u koju je ušao Bernard i pružio mi ruku. Upoznali smo se i popričali. Odavao je utisak inteligentnog i racionalnog čoveka - priseća se prvih nekoliko minuta susreta sa Bernardom Morgan.

- Na prvi pogled pomislio bih da se radi o sasvim običnom, prosečnom čoveku. Ali znao sam da je on jedan od najgorih serijskih ubica u istoriji Amerike i sigurno najopasniji čovek kog sam ikada intervjuisao. U roku od samo tri meseca on je ubio sve svoje žrtve. Bile su to Pola Hamrik, 22-godišnja majka dvoje dece, Nansi Džeri (18), Karolin Benet (17), Šeron Vimer (14) i Krista Melton (14). Ubio ih je bez sažaljenja. Za razliku od ostalih ubica koji su me satima uveravali da su nevini, Džajls je na moje pitanje da li je kriv za ubistva pet žena kratko odgovorio 'Jesam, gospodine, ubio sam ih - priseća se Morgan.

Bernard je imao 20 godina kada je ubio svoje žrtve. Bio je dete sretne porodice, i već je bio u braku sa 18-godišnjakinjom s kojom je imao ćerku staru pet meseci. Radio je kao električar, a sve komšije i kolege opisale su ga kao mirnog, staloženog čoveka.

- Već sa šest godina osetio sam želju za seksualnim nasiljem nad ženama. Prvi put se to dogodilo kada sam oborio jednu devojčicu i počeo da je davim. Taj osećaj me prati ceo život. To je bila moja strast. Ubiti... Ubiti ženu. Kada sam napunio 16 godina, na ulici sam video ženu i dobio neverovatno snažan poriv da je ubijem. Na kraju to nisam uradio već sam otišao dalje, ali sam u džepu držao nož i bio sam spreman to da uradim - priznao je Džajls.

Bilo je samo pitanje vremena kada će početi da ubija.

To se na kraju i dogodilo tri godine kasnije. Bernard je u baru pokupio Nensi Džeri. Odveo je u šumu, naredio joj da izađe iz automobila, i ubio je ispred drveta.

Kaže da tada nije osećao nikakvo kajanje, mada mu je danas, kako tvrdi, žao, iako se ne seća imena ni jedne od njih.

- Ne, gospodine, ne sećam se. Zašto bi neko pamtio imena svojih žrtava? Na njih sam gledao kao na obične objekte. Uz sve one koje sam ubio, tri žene sam na kraju poštedeo. One su započele razgovor sa mnom i više na njih nisam mogao da gledam kao na objekte. Nikada nisam poželeo da ubijem svoju ženu. Nju sam poznavao i nikad nisam želeo da ubijem nekoga koga sam poznavao - objasnio je Bernard.