Cunami je pogodio plaže oko Sundskog prolaza, između Jave i Sumatre, u subotu po u 21:30 sati po lokalnom vremenu, a na udaru je bila i među turisitima popularna plaža Tanjung Lesung.

Na snimcima koji kruže društvenim mrežama, vide se trenuci kada je cunami udario plažu i stambene četvrti Pandeglanga na Javi povlačeći za sobom žrtve, krhotine, stabla i komade metala.

Iz indonežanske agencije za ublažavanje katastrofa, kažu da će broj žrtava verovatno rasti.

Državni krizni štab izdao je danas upozorenje građanima da se drže dalje od obale usled strahovanja od novog udara cunamija. Saopšteno je i da su stotine zgrada oštećene u udaru cunamija. Upozorenje na visoku plimu na snazi je do 25. decembra.

Uoči cunamija nije bilo nikakvog upozorenja, kažu svedoci.

Fotografisao sam vulkan kada sam uočio da prema plaži stiže ogroman talas. Počeo sam da bežim. Prvi talas se zaustavio 15-20 metara od obale, ali drugi je već došao do hotela u kojem sam odseo. Uspeo sam sa porodicom da pobegnem kroz šumui popnem se na višu visinu. Stigli smo do jednog sela u kojem su nam meštani bili od velike pomoći. Srećom, prošli smo bez povreda - napisao je na Fejsbuku jedan od brojnih turista u tom području, Norvežanin Ojstein Lund Andersen.

"Dete Kraktoe" pokrenulo smrtonosni cunami

Iako se Indonezija nalazi u takozvanom Vatrenom prstenu gde su zemljotresi česti i često razorni, a koje potom prate cunamiji, ovog puta smrtonosni talas najverovatnije je pokrenut erupcijom vulkana Anak Krakatoa (dete Krakatoe).

Bi-Bi-Si piše da je prethodnih meseci često izveštavalo o aktivnosti vulkana, tačnije od juna ove godine od kada je povremeno u vazduh izacivao stubove pepela, a u oktobru je turistički brod skoro pogodila stena izbačena erupcijom.

Iz indonezijske geološke agencije saopšteno je da je vulkan u petak poslednji put eruptirao i da je erupcija trajala dva minuta i 12 sekundi, stvarajući oblak pepela visok 400 metara.

Veruje se da je upravo ta erupcija izazvala podvodno klizište koje je pokrenulo cunami. Indonežanske vlasti su preporučile zabrana približavanja krateru na udaljenost manju od dva kilometra.

Reč je o vulkanu koji je nastao je pre 90 godina u blizini vulkanskog ostrva Krakatoa i u protekloj deceniji je bio veoma aktivan.

Stručnjaci ističu da se Anak Krakatoa pojavio 1928. godine kod vulkanskog ostrva Krakatoa čija je snažna erupcija zabeležena 27. avgusta 1883. godine kada je poginulo više od 36.000 ljudi, a stub pepela dostigao je visinu od 20 kilometara.

Usled neprestanog isticanja lave, vulkan Anak Krakatoa je od male stene postao manje vulkansko ostrvo i vrh je sada na visini od oko 300 metara iznad nivoa mora. Profesor vulkanologije sa Univerziteta "Monaš" u Australiji Rej Kes rekao je Agenciji Frans pres da je Anak Krakatoa od svog nastanka u "poluneprestanoj eruptivnoj aktivnosti".

- Većina erupcija relativno su male po obimu - kaže profesor Kes.

Prema njegovim rečima, najverovatnije se desila manja eksplozivna erupcija koja je mogla da pokrene klizište ili potres, što je izazvalo smrtonosni cunami na indonezijskim ostrvima.

Niz tragedija

Sinoćnji cunami poslednja je u nizu tragedija koje su pogodile Indoneziju od početka ove godine.

U septembru, ostrvo Sulavesi potresao je zemljotres jačine 7,4 stepena Rihtera, a potom je registrovano oko 360 naknadnih udara. Glavni potres je pokrenuo cunami visine sedam metara. Broj žrtva tog zemljotresa i cunamija premašio je 2.000, a povređeno više od 10.600 ljudi.

Mesec dana kasnije, skoro 200 ljudi je poginulo kada je putnički avion pao na letu Džakarta-Palkanpinang pao u Javansko more u oktobru ove godine.