Drugi deo

Sedamo za sto, čekamo da vidimo šta se dešava. U jednom trenutku dolazi Milan sa dve čaše i šampanjcem, znači nečija veridba. Počinje muzika, gondolom na jezeru dolaze Karađorđe i Ivana. Počinje za mene haos zbog ... Eto, jedan prelep dan pretvara se u košmar, napadi, uvrede, neprimereno ponašanje, histerija, pokušao sam kao i uvek da ostanem pribran i da kontrolišem situaciju. Počinjalo je već sve da me nenormalno guši, izgubio sam sebe zbog drugih ljudi, jedva sam čekao da prođe ta noć i da Karađorđe ode kući. Međutim, on ostaje u kući kao ravnopravni učesnik i tu nastaje još veća frka. Sve više i više počinje da me bude sramota zbog celokupne situacije koja i nije baš normalna, ali šta sada da radim, nema nazad. Svakim danom sam dobijao sve veću želju da odem iz ovog sivila! Jedva sam čekao igrice da malo opustim glavu jer samo tu nisam bio pod stresom, puštala se dobra muzika, đuskalo se, igralo, onako baš kako bih ja u stvari voleo da bude. Naravno, počeo sam sve češće da gledam u Anu i ona u mene, sviđalo mi se kako igra i što, kad god me pogleda, izmami mi osmeh na lice. Dalo se to primetiti, pa sam dobio upozorenje i pridike da ne gledam u njenom pravcu... Više mi je muka od svega, ne znam ko sam, ne znam gde sam! Idem kroz kuću, skoro svi spavaju, odlazim do garderobera da uzmem neseser i da idem da se kupam. Sedi Ana sama na krevetu, smorena, smoren i ja. U prolazu kaže "Jao, kako je dosadno", kažem ja "I meni" i tihim glasom kažem Ani "Družio bih se sa tobom sad ali ne smem". Ona odgovara "I ja bih isto" i odjednom me neki leptirić udari u stomak! Sutradan pitanja gledalaca i poslednje pitanje upravo to za Anu i mene gde smo oboje ostali nedorečeni i u čudu, ali nismo skidali osmeh sa lica. Naravno, meni posle emisije sledi svađa kao i skoro svaki dan, gde sam želeo malo da se razdvojimo ali uzalud. Ja sam uvek indirektno naglašavao da više ne mogu da trpim i da nisam srećan. Opet sam pao u depresiju, povukao se u sebe, ni sa kim nisam pričao, bila je ljubomorna na sve, muško, žensko, ko god da mi priđe, na sastancima ako se šalim ljutila se, ako hoću sa muškarcima da se šalim i treniram, to je smetalo, bukvalno sve, kada se spremim odmah me pita "Za koga si se to spremio?", jednostavno sam se pitao dokle ću ovako i šta meni sve ovo treba... Petak, igra istine, Miki postavlja Ani pitanje "U kog zadrugara si se zaljubila?", Ana odbija da odgovori, Miki staje pored mene i viče "Ne znam ni ja ko je" i smeje se, aludira na mene, a meni ništa nije bilo jasno, ali slagao bih ako bih rekao da mi nije drago... Ali mislio sam da se šale, ovo je rijaliti! Subota, veče sa novinarima, pitanje za Anu Korać - "Ana, priznala si kod Drveta da si zaljubljena u Davida?" na šta ona nonšalantno odgovara "Da!" i da joj se sve sviđa kod mene. U kući muk. Meni ništa nije jasno i nisam imao odgovor, ali mi je pomutila misli... Od tada kreću provokacije, svađe, morao sam da se sklanjam od Ane zbog ... ali po kući kada sam tužan često gledam da krišom uhvatim njen pogled, pogled koji je pričao više od hiljadu reči, pogled koji me je vraćao u život. Tada sam sve više davao do znanja ... da više to nije to, da je postalo mučenje ali nisam još uvek tada imao snage da kažem da se sve ugasilo, bio sam zaštitnički nastrojen, kad sam pojeo g.... ješću ga do kraja pa makar i na moju štetu. Kada su bile žurke, uvek sam jedva čekao da vidim šta će Ana da obuče jer je za mene bila sva nekako nestvarna. Lovio sam njen pogled na žurki jer sam uglavnom bio na ruletu i kad god se okrenem sreli su nam se pogledi. Jednom smo čak i igrali zajedno za šankom, zamišljao sam u par situacija da smo zajedno, ali to je bila pusta želja i zamisao jer je bilo "nemoguće". Došla je i ta dugo očekivana slava Velikog šefa, sve je spremno, hrane i pića u izobilju, muzika Kole sa orkestrom, sedeo sam na trosedu sa Lunom i ... . U jednom trenutku muzika je došla kod nas, počeli smo da igramo, ali naravno ... nije želela da ustane iako sam je molio, uvek je bila negativna, što bi ljudi rekli "energetski vampir". Ana je nestala i posle nekoliko minuta dolazi obučena u prelep beli sako i čizme od cirkona. Mogu da priznam da nije skidala pogled sa mene, bio mi je prelep osećaj, nisam još uvek znao da li je iskrena ili igra igru, a šta god bilo, prija jer se konačno osećam lepo. ... je otišla kod zubara, ja sam ostao, igrao, družio se, smejao, bio sam ja JA!Ana mi je uzela kačket, lepo joj je stajao, ali sve je to još uvek bilo na drugarski način, nisam se udvarao ili slično. Nakon povratka ... nastaje haos, svađa, uvrede u pabu, kao i uvek ubijala me je psihički, nisam više znao šta da radim, osećao sam se izgubljeno, poljuljano psihički. Obukao sam jaknu i krenuo kući, zaustavilo me je obezbeđenje i odvelo na razgovor... Nastavak uskoro...