Hrvatski istražitelji razotkrivaju sofisticiranu kriminalnu mrežu koja je ukrala 250.000 evra iz banke putem napada na bankomate.
Hrvatski istražitelji raspliću kriminalnu mrežu koja je ukrala oko 250.000 evra iz jedne hrvatske banke putem sofisticiranog kompjuterskog napada. Novac je podignut sa bankomata koji je prethodno bio opremljen uređajima za hakovanje.
Još nije sasvim jasno da li se radilo o takozvanom napadu „host spoofing“ ili napadu „black box“, ali u svakom slučaju banka je izgubila skoro četvrt miliona evra. Sve se dogodilo početkom marta prošle godine kada je banka prijavila nestanak novca.
Do sada su bankomati u Hrvatskoj uglavnom bili meta lopova koji su koristili razne eksplozije da bi ih obijali.
Kako su lopovi otkriveni?
Tokom policijske istrage, istražitelji su u samom bankomatu pronašli elektronski uređaj koji je bio povezan sa njegovim instalacijama, a drugi deo uređaja, za koji se veruje da je takođe korišćen u napadu, pronađen je u obližnjoj kanti za smeće.
Istražitelji su potom počeli da analiziraju video nadzor. Ubrzo su uspostavili međunarodnu policijsku saradnju preko Evropola i Interpola. Pošto se očigledno radilo o međunarodnoj kriminalnoj mreži, na ovaj način su dobijene korisne informacije.
U međuvremenu, pregledani su i uređaji koji su bili postavljeni u samom bankomatu kako bi se on hakovao i došao do novca. Prema pisanju Indeksa, u Hrvatskoj je uhapšen samo jedan član ovog kriminalnog lanca. Ova osoba je državljanin Venecuele, ali istraga obuhvata nekoliko njegovih sunarodnika.
Nije potvrđeno da li je ukradeni novac već pronađen.
Poremećen rad bankomata
Drugim rečima, „host spoofing“ je napad na komunikaciju između bankomata i centralnog sistema banke ili procesora kartica koji odobrava podizanje novca. Sa svakom transakcijom, bankomat šalje zahtev za autorizaciju i čeka odgovor da li je dozvoljeno podizanje gotovine. Napadač se ubacuje u ovu komunikaciju i presreće, menja ili zamenjuje odgovor banke.
Na primer, poruka o odbijanju transakcije može se promeniti u lažno odobrenje. U drugoj varijanti, zahtev bankomata uopšte ne stiže do legitimnog sistema, već se uređaj napadača predstavlja kao bankarski sistem i šalje komandu za podizanje. Istovremeno, bankomat veruje da je transakcija pravilno odobrena, iako banka nije dala saglasnost i račun nije nužno zadužen.
Napad crnom kutijom funkcioniše drugačije.
Šta je tačno crna kutija?
Napadači zatim obično fizički otvaraju ili oštećuju kućište bankomata kako bi došli do kablova i elektronskih komponenti povezanih sa modulom za izdavanje novčanica. Oni povezuju svoj uređaj sa njim, takozvanu crnu kutiju, koja direktno šalje komande za izbacivanje gotovine.
Takav napad pripada grupi napada poznatih kao džekpoting, čiji je cilj da se bankomat primora da izbaci većinu ili sav novac iz kaseta. Za razliku od lažnog ovlašćenja hosta, u kojem se bankomat prevari lažnom autorizacijom, u napadima crnom kutijom uobičajeni računar i sistem autorizacije se uglavnom potpuno zaobilaze.
Naziv crna kutija ne odnosi se nužno na izgled uređaja. Ovo je opšti termin za neovlašćeni spoljni uređaj koji napadači koriste da pokušaju da preuzmu kontrolu nad modulom za plaćanje. Oba napada se razlikuju od skiminga po tome što im primarni cilj nije krađa podataka sa kartice i PIN-a, već direktno izazivanje neovlašćenog podizanja gotovine.
Autor: D.B.
