Privrednik i bivši dugogodišnji predsednik Uprave Podravka, Zvonimir Mršić, upozorio je na moguće posledice energetske i geopolitičke krize izazvane ratom u Iranu po hrvatsku ekonomiju.
Mršić ističe da je rast inflacije već bio očekivan i da se poklapa sa prognozama Međunarodni monetarni fond.
Kako kaže, što sukob duže traje, posledice po ekonomiju biće sve ozbiljnije.
Ne preti samo nestašica goriva
U slučaju dužeg zatvaranja Hormuškog moreuza, problem neće biti samo energija. Mršić upozorava da bi moglo doći i do nestašica:
- hrane
- veštačkog đubriva
- polimera
- helijuma
- aluminijuma
- mikročipova
Problem nije samo energija – već i domaća proizvodnja
Iako smatra da je zamrzavanje cena dobar potez države jer štiti standard građana, Mršić naglašava da to nije dovoljno.
Glavni problem vidi u slaboj domaćoj proizvodnji hrane:
- uprkos 3,5 milijardi evra podsticaja, proizvodnja je na nivou iz 2010. godine
Hrvatska uvozi veliki deo hrane, zbog toga cene diktira uvoz.
„Ako većinu proizvoda uvozimo, logično je da nemamo kontrolu nad cenama“, poručuje.
Dugogodišnje loše agrarne politike
Mršić ocenjuje da su sve dosadašnje vlade vodile pogrešnu poljoprivrednu politiku:
- zemlja nije ni konkurentna ni samodovoljna
- nedostaje dodatnih 500.000 do milion hektara obrađene zemlje
- nema dovoljno novih firmi u proizvodnji hrane
Zbog toga, kako kaže, deo neefikasnosti završava u cenama koje plaćaju građani.
Situacija je, prema njegovim rečima, došla do toga da Hrvatska:
- više nije samodovoljna ni u mesu i živini
- uvozi čak i salatu i šargarepu
Dodatni problemi:
- proizvodnja đubriva pala sa milion na 300.000 tona
- manjak muznih krava
- malo plastenika i staklenika
Mršić naglašava da bi država hitno trebalo da pomogne poljoprivrednicima i poveća proizvodnju u zatvorenim sistemima kako bi se obezbedila stabilna ponuda hrane.
Potrebna nova strategija
On smatra da je Hrvatskoj neophodna jasna i merljiva strategija u poljoprivredi.
Ističe da zemlja ima sve uslove:
- plodno zemljište
- dovoljno vode
- povoljnu klimu
Ipak, resursi se ne koriste efikasno – dolazi do poplava kada ima kiše i suša kada je nema.
„Kriza gora nego sedamdesetih“
Mršić upozorava da bi ova kriza mogla biti ozbiljnija od one iz 1970-ih.
Razlog je što danas Bliski istok nije važan samo za naftu, već i za:
- gas (LNG)
- đubriva
- aluminijum
- hemijsku industriju
Poskupljenja i poremećaji u lancima snabdevanja
Ako kriza potraje:
- poskupeće ambalaža (zbog gasa i polimera)
- poskupeće automobili (zbog aluminijuma)
- biće problema sa mikročipovima (zbog manjka helijuma)
Mršić upozorava i na pad zaliha hrane, što može biti veliki problem za turizam.
Zaključak
Ako se lanci snabdevanja poremete, Hrvatska bi mogla da ostane bez dovoljno hrane – ne samo za građane, već i za turiste.
Zato poziva vlasti da hitno:
- povećaju domaću proizvodnju hrane
- posebno razviju plasteničku i stakleničku proizvodnju
- pomognu poljoprivrednicima da brzo obnove proizvodnju
„Situacija je neizvesna, ali se nadamo da neće dugo trajati“, zaključuje Mršić.
Autor: Pink.rs
