Građani Hrvatske i nakon pet godina od ulaska u EU nisu osetili boljitak i zbog toga se i dalje masovno iseljavaju, ocenjuju stručnjaci, a prenosi radio "Dojče vele".
Najnovije istraživanje, naime, o raspoloženju građana Evropske unije prema toj asocijaciji, tzv. Eurobarometar, nije rezultiralo pozitivnim saznanjima kad je reč o Hrvatskoj.
Rezultati objavljeni pre nekoliko dana u većini članica Unije beleže rast naklonosti toj asocijaciji, izuzimajući Hrvatsku, navodi DW.
Čak 60 odsto građana u svih 28 članica EU smatra da je to članstvo poželjna i iz njihovog ugla svrsishodna činjenica, međutim, u Hrvatskoj danas tako razmišlja samo 36 odsto ljudi, što predstavlja pad za punih sedam odsto u odnosu na podatke obrađene u isto vreme prošle godine.
Indikativan statistički pokazatelj je i onaj koji otkriva da 49 odsto hrvatskih ispitanika ima neutralan odnos prema tom pitanju, što znači da je približno polovina građana ravnodušna prema članstvu svoje zemlje u EU, ili da ga doživljavaju kao stanje pođednako dobro i loše.
Nesumnjivo poražavajuća beleška Eurobarometra je da čak 46 odsto anketiranih građana Hrvatske veruje da se prilike u EU razvijaju u lošem smeru, što je je razlog da se postavi pitanje otkuda takav sumorni stav hrvatske javnosti ili, preciznije rečeno, da se zatraži mišljenje pojedinih eksperata.
- Pad poverenja u odnosu na EU nije ni najmanje iznenađujuća vest - konstatuje Berto Šalaj s Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, koji ukazuje na to da se osećaj pripadnosti i uzajamnosti s nekom širom zajednicom stvara najpre kroz ekonomski i socijalni kanal.
- Evropska unija ne funkcioniše tako u praksi, ne obezbeđuje nam kvalitetnije npr. zdravstvo i obrazovanje ili socijalnu službu, naprotiv. Zdravstvo se već godinama urušava, dok o obrazovanju samo pričamo, a penzioneri podnose sve gori životni standard. Ako ne dobijate solidarnost od nekoga jačeg, ne može se zauzvrat očekivati ni iskaz pripadnosti s njim. Ali to je samo jedan deo problema - rekao je Šalaj.
Drugi problematičan aspekt, kako kaže Šalaj , tiče se zajedničkog odlučivanja o važnim političkim pitanjima i sopstvenoj sudbini u okviru EU.
- Očigledno je da je Brisel izmakao mehanizme odlučivanja podalje od naroda, i to nipošto samo u Hrvatskoj - nastavlja Šalaj, uz obrazloženje da se Evropski parlament nizašta bitno ne pita, zbog čega su, smatra, razočaranost i nepoverenje logični.
- To je dobar odgovor svima koji se čude zašto u Hrvatskoj raste popularnost jedne tzv. evroskeptične stranke koja zagovara izlazak iz EU, bez obzira na njezine kompetencije - kaže Šalaj.
