Janaf posluje s pet poslovnih subjekata koji su povezani sa subjektima iz Ruske Federacije. To su objavili u poslednjem finansijskom izveštaju kompanije u oktobru prošle godine. Tada, međutim, nisu očekivali da će zbog toga, odnosno dodatnih američkih sankcija, upasti u probleme. A srbijanski NIS im je pritom najveći poslovni partner.
Kad je Uprava Janafa u oktobru prošle godine objavila Finansijski izvještaj za period od 1. januara do 30. septembra, naveli su sledeće: ukupni prihodi su 99,6 miliona evra i manji su za 11,9 odsto od ostvarenja prethodne godine. A prihodi od transporta nafte i skladištenja nafte i naftnih derivata manji su 15,2 odsto. Malo dalje, objavljena je još jedna zanimljiva informacija. Janaf posluje s pet poslovnih subjekata koji su povezani sa subjektima iz Ruske Federacije, piše za Forbes.n1info.rs, Gordana Grgas, novinarka Forbes Hrvatska.
Iako ih nisu pobrojali, jedan od njih je naftna kompanija NIS. Oko koje se sada digla uzbuna jer je ta kompanija deo novog paketa američkih sankcija ruskom energetskom sektoru. U većinskom je vlasništvu ruskih kompanija. A Janaf je u velikoj meri zavisan od ugovora koji je sklopio s NIS-om početkom 2024. o transportu nafte.
Sada se u Janafu pitaju kako će se to za njih rešiti. A još pre tri meseca u poslovnom izveštaju nije bilo ni naznaka ikakvih upitnika.
Rekordni ugovor sa Srbijom iz januara 2024
Vezano za vojna delovanja Rusije na teritoriji Ukrajine i učinke sankcija za Rusiju te izloženosti prema Rusiji, kaže se u tom izveštaju da je Janaf “u mogućnosti da prilagodi poslovanje zahtevima korisnika i alternativnim scenarijima poslovanja na tržištu transporta nafte te skladištenja nafte i naftnih derivata. Na osnovu trenutno dostupnih informacija ne očekuju se značajna negativna odstupanja u poslovanju Društva”.
Podsetimo da je u januaru prošle godine Janaf s NIS-om sklopio ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do decembra 2026. godine. Prema ugovorenom volumenu, kako je objavila Uprava, koju vode Stjepan Adanić i Vladislav Veselica, to je bio rekordni ugovor. “Zahvaljujući kojem još jednom potvrđujemo značaj Janafa kao ključnog učesnika energetskog sektora Republike Hrvatske, ali i celog regiona”. Taj ugovor, rečeno je takođe, jamči sigurnost i profitabilnost poslovanja u narednom razdoblju.
NIS je dugogodišnji klijent Janafa, ali količine transporta nafte su zaista esklirale. Primer radi, u prethodnom ugovoru, sklopljenom u decembru 2022. godine (trebao je da bude na snazi do kraja 2024.) radilo se o 6,2 miliona tona nafte. Za 2022. je odstojao ugovor za 3,2 miliona tona, a za 2021. godinu 2,75 miliona tona. U najnovijem saopštenju su iz Janafa objavili kako se od decembra 2022. putem njihovog sistema u Srbiju transportuje isključivo nafta neruskog porekla.
Transport nafte je Janafu 65 odsto prihoda
Svakako, ne reši li se Srbija u roku od 45 dana ruskih većinskih vlasnika NIS-a (Gaspromnjeft i Gasprom), Janafu se smeše teški dani jer mu je NIS najveći poslovni partner. Tek oko 30 odsto poslovnih prihoda ostvaruje u Hrvatskoj. Gledano po strukturi prihoda, lani je do oktobra 60,3 miliona evra prihoda došlo od transporta nafte (64,9 odsto prihoda od osnovne delatnosti), 21 milion evra od skladištenja nafte (22,7 odsto prihoda od osnovne delatnosti) i 11,5 miliona evra prihoda od skladištenja derivata (12,4 odsto prihoda od osnovne delatnosti).
Kad smo u nedavnom razgovoru s konsultantom Jasminkom Umićevićem postavili pitanje o Janafu, odgovorio je da je pad prometa i dobiti uglavnom posledica smanjenja potražnje za transportom i skladištenjem nafte, fluktuacija u globalnim energetskim tržištima te povećanih operativnih troškova zbog značajnih ulaganja u modernizaciju i sigurnost. Ali, on je ocenio da kompanija održava stabilan poslovni model. I uspešno ulaže u diverzifikaciju, posebno kroz projekte obnovljivih izvora energije.
To je bilo u novembru prošle godine. Nije se, očito, tada očekivalo širenje američkih sankcija. Pa je sad veliko pitanje kako će se razrešiti vlasnička struktura NIS-a gde Gaspromnjeft i Gasprom zajedno drže 56,15 odsto.
Ima li to veze s Molom?
Spomenimo da Janaf ima problema i s Molom koji ga je lani prozvao za nepravednu cenovnu politiku i previsoke transportne tarife. Te minimalno koristi Janafove usluge za svoje rafinerije.
Kako se čini, Janaf bi se i bez najnovijeg kruga američkih sankcija u dogledno vreme našao u značajnim problemima. Jer, postoje planovi izgradnje naftovoda između Mađarske i Srbije. On bi omogućio direktno povezivanje rafinerije u Pančevu s mađarskom infrastrukturom. To je za Forbes Hrvatska rekao Umićević, predstavljajući to kao ozbiljnu pretnju Janafovom poslovanju.
“Ova infrastruktura, osmišljena kako bi zaobišla trasu Janafovog naftovoda između Omišlja i Pančeva, može imati negativne učinke, gubitak ključnih prihoda jer transport nafte prema Srbiji i skladištenje na terminalu Omišalj čine značajan deo Janafovih prihoda. Preusmeravanje na novi naftovod drastično bi smanjilo promet i prihod od ključnog inostranog klijenta, Naftne industrije Srbije (NIS). Takođe, taj će naftovod minimizirati Janafovu ulogu kao kritičnog opskrbljivača naftom za Srbiju i Mađarsku. Time bi se umanjila njegova pozicija u regionalnom energetskom lancu i njegova strateška važnost”, ocenio je.
Šta kažu Amerikanci, a šta u hrvatskoj Vladi
Inače, kako je u nedelju prenela Hina izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O‘Brajena za Radio-televiziju Srbije, jedini uslov za Vašington je da iz NIS-a “nema odliva novca u Rusiju”. Kako je rekao, ne žele da Rusija upravlja tom ključnom kompanijom u Srbiji. “Dakle, jedini način da rizik bude nula jeste da udeo ruskog vlasništva bude – nula. To je pozicija s kojom ulazimo u ovaj razgovor”, rekao je O’Brajen.
Član Uprave Janafa Veselica je, u izjavi u petak za HRT, izjavio kako je Janaf napravio stres test i veruje da će se naći rešenje, odnosno model sprovođenja ugovora. A u kompanijskom saopštenju od petka se kaže kako su predstavnici nadležnih hrvatskih institucija u proteklom razdoblju „kroz direktan kontakt s američkom administracijom, koja je svesna geostrateške važnosti Janafa za energetsku sigurnost regiona, sarađivali na pronalaženju rešenja za ublažavanje negativnih posledica na poslovanje Društva”. Dodajmo da je premijer Andrej Plenković pak poručio da će „osigurati da poslovanje Janafa ne bude nimalo ugroženo“ te izjavio da 95 odsto transporta nafte prema Srbiji ide kroz Janaf.
Manevar iz 2022. zbog evropskih sankcija
U maju 2023. je Gong, u sauradnji s Nezavisnim društvom novinara Vojvodine, objavio analizu pod nazivom “Plin i nafta u Hrvatskoj i Srbiji u senci ruske agresije na Ukrajinu”, gde se razrađuje i vlasnički manevar koji je Srbija napravila 2022. u NIS-u zbog EU sankcija za Gaspromnjeft i njegove podružnice koje nisu u EU. Ali su u njegovom vlasništvu većem od 50 odsto. Naime, do tada je Gaspromnjeft sam držao 56,15 odsto vlasništva, a onda je prodao 6,15 odsto Gaspromu koji nije pod sankcijama, pa su tako bili osigurani uslovi za nastavak poslovanja.
Autor: Gordana Grgas, novinarka Forbes Hrvatska
